Слушајте Sputnik
    САД, Русија и Кина

    Москва спремна да Кини замени Америку

    CC0
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11380
    Пратите нас

    У јеку трговинског рата између Пекинга и Вашингтона, Кина је спремна да повећа куповину не само руске нафте и гаса, већ и хране. Русија има шта да понуди овом огромном тржишту, иако постоје одређене тешкоће и баријере у развоју раста извоза.

    Заменик председника Кине Ванг Ћишан је најавио спремност кинеских власти да постепено повећају обим куповине пољопривредних производа из Русије и развију сарадњу у овој области. Према његовим речима, за то је потребно посебно повећати удео обрачуна у националним валутама.

    Међутим, шеф Руско-кинеског аналитичког центра Сергеј Санакојев каже да разлоге за јачање трговинске сарадње између Русије и Кине не треба тражити у трговинским ратовима против Кине и доводити то у везу са заменом увоза из САД и других земаља Запада, већ са практичним планом развоја сарадње између Москве и Пекинга, који постоји већ годинама, без обзира на однос Америке према Русији или Кини.

    „Генерално, наша сарадња није у вези са односима према овој земљи. Своје односе развијамо већ више од 30 година, имамо стратешко партнерство и градимо потпуно нове односе. Стога, наш трговински промет расте за око 30 до 40 одсто годишње, и сходно томе мењамо обиме и структуру, сарађујемо у високотехнолошким областима. Што се тиче пољопривреде, овде се ради о програму развоја Далеког истока, а један од главних приоритета је оријентација на тржишта Азијско-пацифичког региона, где би стизала роба произведена на руском Далеком истоку. И овде су перспективе бескрајне. Не ради се само о кинеском тржишту, него о свим тржиштима Азијско-пацифичког региона. Кинеске инвестиције у пољопривреду Далеког истока су управо обухваћене овим програмом“, каже Санакојев за Спутњик.

    Један од најперспективнијих производа за испоруке на кинеско тржиште су млечни производи, сматра Александар Зајнигабдинов, шеф кинеске консултантске групе „Прозор у Кину“. Ради се о томе да у Кини практично нема млечних производа каквих има у Русији.

    Кисело млеко
    Кисело млеко

    Он је као пример навео Усуријску фабрику млека, која је од границе са Кином удаљена само један час вожње. Руска фабрика би лако могла да извози у Кину кефир са роком трајања од седам дана и да покрије цело тржиште североисточне кинеске провинције Хејлунгђанг. С обзиром на ниже трошкове транспорта, руски кефир би на том тржишту био конкурентнији са ценом него слични производи из увоза тј. из других земаља. То је, како је навео, огромна предност у поређењу са произвођачима из других земаља.

    Према његовом мишљењу, великим компанијама је лакше да изађу на кинеско тржиште, јер имају већи маркетиншки буџет. Проблем је у томе што руски производи нису довољно познати у Кини и због тога је неопходно уложити огромна средства у промоцију, како би ти производи били препознатљиви. Међутим, велике руске компаније имају ресурсе да то спроведу у дело.

    Генерално, извоз руских млечних производа у Кину порастао је са 400 хиљада долара у 2012. на више од шест милијарди долара у 2018. години. Сада Русија снабдева Кину млеком у праху, сладоледом и сиревима. Руски сладолед је веома популаран међу Кинезима, и то у таквој мери да је крајем прошле недеље руски председник Владимир Путин свом кинеском колеги Си Ђинпингу за 66. рођендан поклонио кутију руског сладоледа.

    Русија је извезла у Кину сладолед у вредности од чак 4,1 милиона долара, што је 10 пута више него 2012. године.

    Руски експерти верују и да слане грицкалице, кондиторски производи, мед, шумско воће, печурке и низ других категорија имају добар потенцијал за раст извоза у Кину, с обзиром на то да се многи од тих производа већ налазе на полицама кинеских трговина. Кинеско тржиште је интересантно и руским произвођачима свињетине и живинског меса.

    Кина је такође спремна да купи неке намирнице из Русије у великим количинама. На пример, у јеку трговинског рата са САД, Кини су потребне огромне количине соје. Кинези су генерално највећи потрошачи соје — њихове потребе се процењују на 100 милиона тона, а САД су им испоручивале чак 16 милиона тона. Међутим, због трговинског рата, Кина је морала да се преоријентише на друге добављаче, па је америчка соја замењена бразилском, али Бразил, за разлику од Русије, користи ГМО.

    Радници истоварују производе од соје у луци Нантонг у Кини
    Радници истоварују производе од соје у луци Нантонг у Кини

    „Приоритет су еколошки чисти производи. То јест, практично било који пољопривредни производ, али да је органски производ. Управо органски, еколошки чисти производи су данас на цени у Кини. То нису јефтини производи, али потрошач схвата да се ради о еколошки чистим производима и они су веома тражени на кинеском тржишту. Друго, говоримо о великим културама, као што је соја. Овде се слажем са констатацијама да постоји елемент замене увоза америчких испорука соје руским“, каже Санакојев.

    Русија је прошле године извезла у Кину нешто више од 800 хиљада тона соје, али постоје планови да Русија у скорије време повећа те испоруке скоро пет пута — на 3,7 милиона тона.

    Кинези су, с друге стране, спремни и да инвестирају у изградњу фабрике за прераду соје у Русији.

    „Ми смо чак спремни да удвостручимо ове количине до 2020. године и да доставимо 5 до 6 милиона тона на кинеско тржиште у року од годину дана. Али, то није граница“, истиче Санакојев.

    Поједини експерти указују на то да постоје одређене баријере које коче бржи развој извоза пољопривредних производа, као што су транспорт, логистика, сертификација, прилагођавања амбалаже, дистрибуција и одређене законске препреке, које се састоје у потреби за регистрацијом трговачке марке на територији Кине, по могућности и пре учешћа на изложбама са узорцима производа, и слично. Међутим, Санакојев тврди да су све препреке већ уклоњене.

    „Никакве препреке ми не видимо. Овај програм се постепено развијао, било је неких спорних питања која је требало решити и данас ми заправо развијамо те програме заједно, као исти тим“, нагласио је експерт.

    Русија и Кина су раније поставиле задатак да доведу трговинску размену до 100 милијарди долара годишње, али је прошле године та бројка премашена, достигавши цифру од 108 милијарди долара. Такав резултат су у Пекингу назвали „историјским рекордом“.

    Русија заузима прво место међу трговинским партнерима Кине по динамици раста трговинске размене, док Пекинг остаје највећи трговински партнер Москве.

    Укупан извоз руске робе у Кину прошле године је порастао за 44 одсто, на 56 милијарди долара. Међутим, прехрамбени производи и пољопривредне сировине чине свега 4,5 одсто укупног извоза у Кину, али њихов удео се постепено повећава.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога