Слушајте Sputnik
    Мило Ђукановић

    Правило црногорске дипломатије: Шовиниста — одличан кадар!

    © AFP 2019 / SAVO PRELEVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1420
    Пратите нас

    Црну Гору данима потреса скандал након објаве на Фејсбуку прве савјетнице црногорског амбасадора у Турској Мирне Никчевић, која је, поводом Тројичинданског сабора за одбрану светиња, написала да би „запалила Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и сва говеда тамо“.

     

    Осим што је изјава наишла на лавину осуда на друштвеним мрежама и код укупне црногорске јавности, реакција је стигла и од шефа српске дипломатије Ивице Дачића, који је оцијенио да је изјава Никчевићеве хушкачка и непримјерена, те да „овакве пријетње много говоре и о земљи из које је дипломата“.

    „Да је неки дипломата из Србије рекао да би спалио Црногорце или било кога другог, одмах би скочиле разне организације и осудиле то“, констатовао је Дачић.

    Очијукање са расизмом

    Ипак, поред чињенице да овакви испади дипломата првенствено унижавају достојанство државе коју представљају, у јавности се отворила полемика и о једном далекосежнијем питању. А то је, да ли је овај инцидент случајан, ради ли се само о изолованом случају, или је држава Црна Гора просто креирала амбијент који за највише функције у дипломатији и у државном апарату фаворизује и проблематичне личности.

    Суд у Подгорици
    Небојша Поповић
    Суд у Подгорици

    Социолога Илију Маловића нимало не чуде ни све чешћи говор мржње, као ни скандалозни испади појединих државних чиновника и кадрова црногорске администрације.

    „Нажалост, као последње исходиште идеолошког лутања ДПС-а, све се више појављују идеје и ставови које очијукају са расизмом и шовинизмом. Црногорска власт се више не стиди да романтизује вође проиталијанских оружаних квислиншких формација из времена Другог свјетског рата, да охрабрује формирање екстремно десних омладинских поткултура, не чини ништа да спријечи екстремистичку пропаганду у издаваштву, на интернету, у јавном простору...“

    „У интернет простору све се чешће појављују људи који црногорски понос промовишу са крајње десних позиција, позивајући на бруталан обрачун са неистомишљеницима. Мржња је, прије свега, усмјерена према грађанима који се изјашњавају као Срби, али и према оним Црногорцима који не дијеле антисрпске ставове“, каже Маловић за Спутњик.

    Ћутање међународне заједнице

    Према његовом мишљењу, постоји више фактора за екстремизацију црногорског друштва. Први је тај што власт у Црној Гори, како би избјегла одговорност за економско пропадање, причу о црногорском идентитету намјерно ставља као главни ослонац своје легитимности. Док је други, не мање важан, утицај међународног фактора, јер на очигледно идеолошко скретање црногорске власти према екстремизму не реагује ниједна међународна иснтитуција.

    Црна Гора
    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC
    Црна Гора

    „Благонаклон став према постојању групација које глорификују колаборацију, локални етнонационализам и историјски ревизионизам, уситњава се некада јединствен културно политички простор, који постаје неспособан за самосталан отпор. Овакви политички субјекти су спремни да трампе суверенитет и слободу за дозволу да несметано испољавају своје вулгарне политичке идеје“, јасан је Маловић.

    Наш саговорник такође примјећује да црногорски етношовинизам, као и свака идеологија у својој развијеној фази, сада напушта своје ране усвајаче из редова интелектуалаца, умјетника, студената и окреће се фанатицима, партијским бирократама и друштвеним маргиналцима, који су спремнији да отвореније и огољеније изађу у јавност промовишући мржњу, а класичан примјер је недавни скандал са савјетницом црногорског амбасадора у Турској.

    „Управо због тога све чешће имамо позиве на исељавање, протјеривање, или, у последњем случају, спаљивање Срба и свих оних који не пристају да живе у држави гдје су шовинисти друштвени крем“, објашњава Маловић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога