Слушајте Sputnik
    Славље противника референдума на улицама Скопља

    Морају ли Македонци да се изјасне да су Бугари да би добили награду од ЕУ

    © AP Photo / Thanassis Stavrakis
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    102510
    Пратите нас

    Македонија је променила име, потписала низ споразума са Бугарском и Грчком, и то мимо воље својих грађана, начинила бројне уступке албанској мањини на штету већинског становништва, али опет није положила тест код „европске породице“. Шта да очекују остале државе из ЕУ чекаонице, укључујући и Србију?

    Северна Македонија није добила датум за почетак преговора са Европском унијом, како је очекивала, већ је та одлука одложена за јесен, тачније за октобар. Ако буде и тад...

    Председник Европског савета Доналд Туск и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, признали су да је Македонија учинила све што се од ње тражило, али су ипак македонском председнику Стеви Пендаровском и премијеру Зорану Заеву морали да објасне да „ за сада нису све земље ЕУ спремне да донесу одлуку о датуму преговора“.

    Да ли је ово доказ да, колико год да је земља покорна, међународна заједница вуче потезе онако како њој одговара?

    Шта ће следеће Брисел да захтева?

    Бранко Ђорђевски, политиколог из Скопља, каже да разочарење у тој земљи постоји, али је још горе од тога што се не зна ни шта ће бити у октобру.

    „Тачно је да велики број држава сматра да Македонија треба да почне преговоре, међутим, требало је да изјаве из ЕУ буду мало више поткрепљене чињеницама, а не пуким формулацијама да ће се ’ЕУ вратити на ово питање‘. Шта то у ствари значи?! Вратиће се, а до тада опет може да испадне неки проблем као што су: неостварене реформе, неусвојени закони, борба против корупције... То је оно што у овој ситуацији плаши“, каже Ђорђевски.

    Северна Македонија: Ни промена имена није отворила врата ЕУ.
    © AP Photo / Boris Grdanoski
    Табла Северне Македоније

    Очекивало се, додаје наш саговорник, много више од ЕУ, посебно од када јер је „распакован пакет“ са Албанијом, тачније, од када се о датуму за преговоре одлучује само за Македонију.

    „Међутим, и тако самостално, Македонија није третирана као што смо очекивали, посебно после свих уступака и попуштања које смо направили у договорима са Грчком и Бугарском. Ипак, надам се да ће на јесен тај датум стићи, јер, ако се то не деси, онда ће разочараност, која сада постоји, постати много већа, а кредибилитет ЕУ у овом региону биће још више нарушен“, истиче наш саговорник из Скопља.

    Националисти ће јачати

    Ђорђевски напомиње да упозорења, која се чују од македонских политичара, нису без основа, јер извесно је да ће националистичке снаге ојачати, а не треба заборавити ни да нам следе избори у Грчкој, где ће победити опозиција, која је против Преспанског споразума.

    „Они неће давати ветар у леђа овом договору, него ће тражити начин да блокирају Македонију у преговорима са ЕУ. Дакле, ако нема искрене жеље, увек ће се наћи разлог за стопирање евроинтеграција. Ево, сад и са Бугарском видите шта се дешава. Отворено се шаљу политичке поруке да, ако се Гоце Делчев не прогласи за Бугарина, онда ће они завршити преговоре у Комисији за образовање, која је фундаментална да би се остварио потписани договор са Македонијом. Сада добијамо поруку да ће напустити Комисију и прекинути преговоре ако ми не пристанемо на ово што траже. Сутра може да стигне и услов да се ми Македонци изјаснимо да смо Бугари... Зар не?!“, пита се Ђорђевски.

    Ако Македонија није задовољила критеријуме ЕУ, шта онда могу да очекују друге државе које седе у европској чекаоници, укључујући и Србију?

    Шта очекује Србију?

    Професор Правног факултета Универзитета у Београду др Бојан Милисављевић каже да је процес проширења ЕУ очито запао у велики проблем и да у наредне две до три године нема намере да се проширује чланство.

    „То се види у неколико случајева. Један смо ми, други, ето, Македонија, ту су и Црна Гора, Албанија… Стиче се утисак да се државе све више удаљавају од чланства постављањем и испуњавањем нових услова, уместо да му се приближавају. Иза свега тога стоји политички проблем унутар ЕУ који је у вези са Брегзитом и са другим питањима“, објашњава др Милисављевић.

    Лондон: Да ли Балкан плаћа цену због Брегзита?
    Брегзит

    Он подсећа да је и за Србију била процена да ће се учланити у ЕУ 2025. године, да би сада почела све чешће да се помиње 2030. година.

    „Шта год да се ради у правном смислу, политички услови се истичу као главне препреке за прикључење. Иза свега стоји непостојање искрене намере ЕУ за проширењем и то је основни проблем“, закључује наш саговорник.

    Више чланица, углавном из источног дела ЕУ, али и Италија, Аустрија и Малта, сматрале су да почетак преговора са Македонијом треба да буде одобрен, док извори у Савету министара ЕУ наводе да су Француска, Данска, Холандија и Немачка прилично уздржане. Такође се објашњава да неки чланови, а посебно Немачка и Шведска, морају да добију сагласност својих националних парламената да започну преговоре са одређеном земљом, што захтева додатно време.

    Слично:

    Рампа из Холандије: Северна Македонија може, Албанија не
    Тагови:
    проширење ЕУ, Балкан, регион, ЕУ, Северна Македонија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога