„У време када су институције Европске уније крхке и када се значајно мењају, Италија жели да буде први, најстабилнији, валидан, кредибилан и кохерентан партнер САД“, написао је Салвини на својој страници на Фејсбуку у понедељак, током посете Вашингтону.
Салвини, који је и министар унутрашњих послова Италије, разговарао је са америчким државним секретаром Мајком Помпеом и потпредседником Мајком Пенсом.
Welcome Deputy PM @matteosalvinimi in Washington for meetings with @VP and @secpompeo. Your visit will strengthen further the ties between #Italy and the USA. 🇮🇹 🇺🇸 pic.twitter.com/Hze0uEANmB
— Italy in US (@ItalyinUS) 16. јун 2019.
Његова изјава о Италији као првом (ЕУ) партнеру САД дошла је месец дана после реченице америчког председника Доналда Трампа изговорене приликом посете мађарског премијера Вашингтону — „Виктор Орбан је, вероватно, као ја“.
Конфликт Вашингтона и Берлина
„Рађање нове ’коалиције‘ између америчке власти и ЕУ опозиције је очекивана, посебно после јавног сукобљавања на дипломатском нивоу између Немачке и САД“, каже за Спутњик сарадник Института за међународну политику и привреду др Слободан Јанковић.
„Дипломатски сукоб је започео сам Доналд Трамп, а наставио амбасадор САД у Берлину Ричард Гренел, када је јавно критиковао Немачку и канцеларку Ангелу Меркел, па је онда Меркелова, додуше, доста касно и пред сам крај свог мандата, позвала на дипломатско супротстављање Америци“, подсећа Јанковић.
„Коначно, ЕУ је у више наврата поновила другачији став по питању Ирана и нуклеарног програма у Ирану, па се због свега тога очекивало да ће САД покушати на друге начине да утичу на унутрашње процесе у Унији, а један од начина је и ова боља сарадња са Италијом“, каже Јанковић.
Риму ближа Америка од Берлина
Са друге стране, италијанској влади одговара да има јаког партнера, јер су и сами у сукобу са бриселском бирократијом, која притиска и стеже Италију и прети јој да ће је казнити, иако Италија поштује све параметре који су у вези са задуживањем, дозвољеним дефицитом и слично; али то, очигледно, није довољно, јер италијанска влада није по вољи Брисела.
This morning, @SecPompeo welcomed #Italy’s Deputy Prime Minister @matteosalvinimi to the State Department. @ItalyMFA @AmbasciataUSA @ItalyinUS pic.twitter.com/TQRQCFNEeC
— Department of State (@StateDept) 17. јун 2019.
„Зато је нормално што се створио неки савез из нужде, или због заједничког интереса“, сматра Јанковић.
Због тога и не би требало да чуди Салвинијева изјава да Италија дели америчке ставове по питању Кине, Ирана, Венецуеле, Либије и Блиског истока, иако је раније одбила да призна Хуана Гваида за председника Венецуеле и била је прва западна сила која је подржала кинеску иницијативу „Појас и пут“.
Нови лидери против „дубоке државе“
Јанковић напомиње да постоји систем „дубоке државе“, која влада у Америци, Бриселу, Паризу и Берлину, па и у Лондону, а насупрот њој стоје нови лидери, који покушавају, са мањим или већим успехом, да се носе са њом.
Он подсећа да су још 2004. године САД кренуле са стварањем опозиције у ЕУ кроз тзв. „Нову Европу“ на истоку са Пољском, Чешком, Румунијом, Бугарском и балтичким државама, што се наставило са Трамповом администрацијом и њеним ослањањем на Италију и Велику Британију (док је у ЕУ) и повремено ослањањем и на неке друге земље.
Al Lincoln Memorial di Washington. 🇺🇸🇮🇹#SalviniUSA pic.twitter.com/MJFMHhcnum
— Matteo Salvini (@matteosalvinimi) 17. јун 2019.
Сама ЕУ се одржава вештачки — притисцима, претњама, медијском харангом против свих оних политичких снага које желе да је промене и да је врате у неке оквире које је она можда имала пре 20, 30 година, односно да сузбију надлежности тих бирократа.
„Дакле, ЕУ је у великој трансформацији, бирократија и елите су очигледно заинтересоване да претворе ЕУ у неку надри-федерацију, а они који су патриоте и који су заинтересовани за добробит народа, а које пежоративно називају популистима, наравно да се томе супротстављају и тренутно имају делимично савезника У Вашингтону. Делимично, не у потпуности“, каже Јанковић.
Различито према Русији
„Коалиција европских и америчких ’популиста‘ је прилично шаренолика и могло би се рећи да у европским државама, попут Мађарске, Пољске или Италије, владајуће странке промовишу патриотизам и хришћанске вредности, док се политика у САД заснива на јудео-хришћанским вредностима“, објашњава наш саговорник.
„Због снаге САД и ослањања на њих, имамо савезништво свих тих европских држава и са Израелом и имамо подршку америчкој и израелској политици на спољном плану, што значи и другачији однос према Ирану и према неким другим кључним интересима, који су изван европског континента. Једина разлика ту је Русија. Што се тиче Русије, и Мађарска и Италија јесу за сарадњу, а Пољска није; Пољска је један од најтврдокорнијих заговорника останка режима санкција“, закључио је Јанковић.
