Слушајте Sputnik
    Амерички дрон

    Команда — одступите! Зашто је Трамп одустао од инвазије на Иран

    © REUTERS / TASNIM NEWS AGENCY
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    61502
    Пратите нас

    Вашингтон игра на ивици блефа, јер зна да Иран са 80 милиона становника и добро опремљеном војском није лака мета.

    Да је Доналд Трамп брз на окидачу када треба запретити посредством друштвених мреже одавно није новина. Један део тих претњи, поготово оне које су се односиле на трговински рат са Кином, или према савезницима у Бриселу и нису биле из празне пушке.

    Да ли је најновијом, нимало наивном амерички председник решио да прошири репертоар и колико је реална претња војном интервенцијом у Ирану, после вести да је Трамп одобрио нападе на ту земљу због обарања америчког дрона, што је у последњем тренутку повукао?

    „Авиони су били већ у ваздуху, а бродови на својим позицијама, али ниједан пројектил није испаљен када је стигла порука: одступите“, пренео је „Њујорк тајмс“ речи званичника Беле куће.

    Да ситуација није била безазлена, указује и реакција руског председника Владимира Путина.

    Иранска револуционарна гарда
    © AP Photo / Vahid Salemi
    Иранска револуционарна гарда

    „Америчке војне акције против Ирана биле би катастрофа у најмању руку за регион“, рекао је он, упозоривши да би то изазвало ескалацију непријатељстава са непредвидивим резултатима.

    Тактика максималног притиска

    Милан Мишић, спољнополитички коментатор, добар познавалац и америчке сцене, али и стања на Средњем истоку, одакле је био дописник „Политике“, каже да се најновији потез Трампа потпуно уклапа у већ постојећи метод његовог управљања кризама. Зато он мало вероватним сматра да би се Трамп, поготово у предизборној председничкој кампањи, одлучио на ратну опцију.

    „Трамп остаје доследан у томе што са својим спољнополитичким сарадницима примењује методу такозваног максималног притиска, а тај максимални притисак се огледа у двема сферама. Прво, то су Трампови твитови који неретко садрже и претње, а друго, то су неки маневри, као што је најава слања додатне војске у регион Персијског залива“, каже саговорник Спутњика.

    Констатујући да је у најновијем случају постојала директна претња, од које је Трамп релативно брзо одустао, Мишић напомиње да треба имати у виду да он до сада на спољнополитичком плану није изазвао ниједну врућу кризу. Сви његови досадашњи сукоби, како са савезницима, тако и у трговинском рату са Кином, тицали су се, како објашњава, неких дугорочних промена које би биле на корист Америке.

    Рат би био катастрофа

    „Чини ми се да ће после званичног покретања председничке кампање за реизбор 2020. Трамп бити подједнако опрезан да не започне неки нови рат, јер за такве потезе нема ни сагласност Конгреса, нити би се томе обрадовали његови бирачи, његова изборна база. Према томе, ово подизање авиона и потом повлачење потпуно се уклапа у већ постојећи метод Трамповог управљања кризама“, оцена је Мишића.

    Председници Русије и Ирана, Владимир Путин и Хасан Рохани, на састанку у Актау
    © Sputnik / Алексей Никольский
    Председници Русије и Ирана, Владимир Путин и Хасан Рохани, на састанку у Актау

    Уз то, он дели мишљење руског председника Владимира Путина, да би евентуални рат између Америке и Ирана значио катастрофу не само за тај регион.

    „Рат са Ираном би свакако довео до велике кризе, пре свега због чињенице да, Америка не, али остатак света зависи од блискоисточне нафте која се допрема кроз Персијски залив. Тако би, рецимо, Кина и Јапан остали без нафте, што би свакако изазвало велике поремећаје у светској економији“, напомиње наш саговорник.

    Други битан одбијајући фактор за отпочињање рата јесте што Иран није баш тако лака мета, каже Мишић.

    „То је земља од 80 милиона становника са релативно добро опремљеном армијом. С обзиром на америчка искуства на Блиском истоку, на скуп и узалудан рат у Ираку, најдужу војну интервенцију у америчкој историји у Авганистану, рат са Ираном не би био добар ни за Америку, ни за свет“, закључио је добар познавалац како америчке ситуације, тако и оне у Ирану.

    Порука преко оманског гласника

    Да Техеран није противник за потцењивање, зна и Трамп. Зато је преко Омана Ирану послао поруку о нападу. У њој је навео да је против било каквог рата са Техераном са којим жели да разговара, пренео је Ројтерс, позивајући се на изјаву једног оманског званичника.

    Трамп је дао и рок за одговор, који је, међутим, уследио одмах. Техеран је јасно ставио до знања да је врховни вођа ајатолах Али Хамнеи против било каквих разговора, али да ће му порука бити прослеђена како би донео одлуку.

    Међутим, оманском гласнику нису пропустили да пренесу да ће „сваки напад на Иран имати регионалне и међународне последице“.

    Игра на ивици блефа

    Руски аналитичар Андреј Суздаљцев тврди да САД не могу да уђу у прави рат са Ираном. Могу да бомбардују иранску флоту, будући да она није велика, али говорити о инвазији је немогуће, тврди он за Спутњик.

    Доналд Трамп
    © AP Photo / Alex Brandon
    Доналд Трамп

    „Бомбардовање, гађање стратешких објеката, укључујући и нуклеарну станицу у Бушеру — то је опасан преседан. Ту нема шта да се објашњава, војна операција је практично немогућа. Ми сви добро разумемо да САД једноставно играју на ивици блефа, покушавају да застраше Иран, да га натерају да игра игру коју игра Вашингтон према утврђеном сценарију“, објашњава овај аналитичар.

    Суздаљцев сматра да је обарање америчког дрона од стране Ирана ударац на америчку сујету и да Вашингтон покушава на неки начин да одговори Техерану.

    „Да ли ће успети нешто да постигну тим претњама? Не, наравно да неће. Иран има изузетно добро припремљену војску, патриотски расположено становништво које је спремно на напад. Ситуација је гора него са Северном Корејом, која је далеко мања земља. Иран је велики, битан играч, извозник нафте на светско тржиште“, каже он.

    Политика застрашивања ће им се вратити и окренуће се против самих Американаца, закључио је Суздаљцев.

    Тагови:
    криза, војна акција, Трамп, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога