Widgets Magazine
Слушајте Sputnik

    Српски официр у бици за смисао упозорава: Губимо увид у највеће истине (видео)

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    1402

    Еминентни војни стручњак и добар познавалац геополитичких прилика, али, пре свега, филозоф и писац Илија Кајтез, објавио је нову књигу филозофских есеја „Мисао и космос“, са поднасловом „Човек у потрази за смислом живота“.

    Ова књига се, према речима њеног аутора, бави онтолошким темама, које су вечне и вечите и које људи из сваке нове генерације себи постављају — смисао живота, вера, љубав, зло, смисао писања, феномен смрти и молитва. Те теме изнова провоцирају човека да пропитује шта је тајна тих феномена који прате наш живот, јер се ми рађамо, а притом ни то не желимо, нико нас за то не пита и бивамо само бачени у живот.

    Човек са великим „Ч“

    Кајтез је, пре ове, написао и књиге „Смисао и траг“ и „Траг и човек и тајна“ и у свакој од њих питање човека је написано великим словом „Ч“, јер је он, пре свега, заиста велика тајна.

    „Човек је истовремено и све и ништа. Наш велики мудрац Ава Јустин Ћелијски наводи пример космоса, моли нас да замислимо сва мора овога света и све плаже на тим морима, а наша земља да је зрнце и по од свих тих плажа. То је земља у космосу, на њој преовлађује вода и много прашума и када све то смањујете долазите до човека, који је такође бескрајно мали — и телесно и духовно и физички. Ипак, тај мали човек је копча између свега и ничега, између космоса и оног што се зове земља. Једино је њему дато да о свему томе промишља и да се пита о смислу живота, вредностима, рођењу и смрти, дакле о свим тим вечним загонеткама“, рекао је Кајтез.

    Филозофија као боравак на океану

    Ауторов угао у овој књизи, али и у свим претходним, јесте, пре свега, филозофски, али и историјски, антрополошки, социолошки, педагошки и психолошки. Поред Војне академије, Илија Кајтез је завршио и Филозофски факултет. Он филозофију види као боравак на океану на којем може бескрајно да се ужива у пространству.

    „На том океану имате слободу коју готово нигде, сем можда у ваздуху, не можете да имате. Са друге стране, та огромна вода може да вас одвуче у бескрајне дубине, тако да је бављење филозофијом у распону — од најмоћнијег духовног уживања, преко највећих домета до којих људски ум може да дође, попут домета на којима су били великани света, који су остали вечни и вечити; до тога да та филозофија, односно, та спознаја да је човеков живот коначан, може одвести човека у песимизам и меланхолију“, каже наш саговорник. 

    Према његовом мишљењу, филозофија је Божији дар, који смо добили од Хелена и треба имати у виду да западноевропска цивилизација почива на три стуба. Један је, каже Кајтез, грчка филозофија, други је хришћанство, а трећи је Римско право, али је од сва та три стуба остало мало. 

    „Живимо у времену егоизма, прагматизма, конзумеризма, хедонизма и нарцисоидности, окрећемо леђа филозофији, а на тај начин губимо увид у најдубље и најбоље истине, које нам најмудрији људи свих времена дају. Ми нисмо потребни ни Сократу, ни Платону ни Аристотелу — они су вечни, али су нама они потребни, да бисмо добили одговоре на вечна и проклета питања, која сваког човека, иоле мислећег, сваки дан подстичу“, оцењује Кајтез.

    Голгота је универзална слика човека

    Он сматра да човек верује, због тога што је сваки човек, без обзира да ли има спознају Бога у себи, по дефиницији — разапет; та слика господа Исуса Христа на Голготи је универзална слика свакога човека. Када раширимо руке, каже Кајтез, добијемо слику Христа, с тим што вертикални део тежи ка ономе што је вечно, а хоризонтални део говори о земаљској основи човека.

    © Sputnik / Бранко Максимовић
    Филозоф и писац Илија Кајтез, објавио је нову књигу филозофских есеја „Мисао и космос“ са поднасловом „Човек у потрази за смислом живота“

    „Вера у Господа је заправо вера у бесмртност, јер је огроман вапај човека који не жели, као рационално биће, да оде са овога света без трага и он покушава да измоли код Господа Исуса Христа бесмртност. Зато је истинска потреба човека за вером, за молитвом, за оностраним бићем. Постоји лоша перцепција да су људи од науке неверујући. Напротив, они су верујући, јер, на крају свих својих открића, он долази до смрти — долази до спознаје Бога,“ каже наш саговорник.

    Он додаје да делује парадоксално, али само на први поглед, да, чињеници што је човек смртан, можемо да захвалимо на свим успесима човечанства. Оно што је, према Кајтезовом мишљењу, Бог послао човеку као моћно оружје јесу слово и реч — он је постао симболично биће и омогућио је себи напредак. Човек, захваљујући томе, није изнова морао да креће испочетка, што раде животиње, него наслеђује све, такозване, дарове наших предака.

    Писање као продужетак живота

    Када човек пише, он сматра да ће продужити живот, да ће оставити траг на овом свету. Чак су, како додаје Кајтез, и највећи освајачи вапили да остану бесконачни и зато су желели да поробе све што је било пред њима, али филозофски гледано — и када освојите цео свет, ви сте опет у души празни, зато што нико не може да прескочи зид смрти и пролазности — и онда је ту место за веру.

    У књизи „Мисао и космос“ наш саговорник на веома детаљан начин описује и појам пријатељства. Кајтез каже да је непогрешива оцена да смо у друштву пријатеља, када можете са неким, фигуративно речено, обићи земаљску куглу пешке разговарајући, али, највише, ћутећи и када после тога желите да наставите још један круг око Земље. Пријатељство је дар да имате другу особу која је допуна онога што вам недостаје у вашем „ја“, рекао је наш саговорник. Ипак, његов став је и да нас филозофија припрема за смрт. Кајтез каже да су се неки филозофи на невероватан, стоички начин суочавали са смрћу.

    Ми смо створена бића

    „Ми смо створена бића, ми нисмо створили себе, нисмо створили свет и, по тој претпоставци оних који верују, то је урадио Господ Бог. То значи да не можемо одгонетнути тајне космоса, рођења и смрти, јер нисмо били творци и ми у то можемо веровати и тежити да покушамо да се, што је могуће више, приближимо некој објективној истини“, рекао је Кајтез. 

    После 40 година проведених у војном школству, професор др Илија Кајтез каже да је све своје слободно време одувек усмеравао ка писању. Млади људи мисле да је успех нешто што се постиже лако и без труда, али додаје да му је за једну страницу текста неопходно од пет до 10 сати рада.

    „Постоји једна изрека, која најбоље говори да ђаво, као пандан Богу, по, рекао бих, уму и мудрости, није хтео да буде ни шегрт ни војник“, рекао је наш саговорник, објашњавајући да су то два занимања која су врло врло комплексна, тешка и изазовна и која траже да им се човек потпуно посвети.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога