Вартоломејев нокаут: Један од највећих Милових пораза у међународном рингу

© predsjednik.me / SasaMaticМило Ђукановић
Мило Ђукановић - Sputnik Србија
Пратите нас
Вијест да је васељенски патријарх Вартоломеј 21. јуна упутио писмо предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу у којем изражава чуђење због његове намјере да створи нову „православну цркву црногорску“ одјекнула је попут бомбе у Црној Гори.

Осим што је Цариград овим путем негирао било какву могућност украјинског сценарија који је Мило Ђукановић недавно отворено призивао, казавши да би га „изненадило да се у Цариградској патријаршији размишља другачије“, јасним саопштењем да „црногорска црква никада није била аутокефална“, васељенски патријарх је дословце уградио и динамит у саме темеље ново-црногорског идентитета, чији се као један од носећих стубова годинама промовише лаж да су Црногорци кроз историју имали своју аутокефалну православну цркву.

Цариградски патријарх је просто једним, како је казао, „јасним и отвореним саопштењем“ ставио тачку на дебату о томе која је Црква кроз вјекове била једина канонски призната православна црква у Црној Гори, упозоривши при томе Ђукановића да због његовог дјеловања „не желимо да наш љубљени народ Црне Горе дође у стање црквене изолације и одсјечености од тијела свеукупне заједнице православних цркава“, уколико црногорски предсједник подржи „Дедеићеву антиканонску творевину“.

Такође, из свега наведеног недвосмислен је и став Цариградске патријаршије да је такође оштро против подржављења имовине Митрополије црногорско-приморске, као и остале три епархије Српске православне цркве у Црној Гори, будући да је СПЦ једина православна црква на подручју Црне Горе већ 800 година.

Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да се црногорски режим после мишљења Венецијанске комисије, која није подржала једнострано прекњижавање црквене имовине, а сада и писма патријарха Вартоломеја Ђукановићу, боксерским жаргоном речено нашао у стању „нокдауна“.

„Данашњим објављивањем писма васељенског патријарха, можемо констатовати да је власт у Подгорици доживјела тежак нокаут. Ово је, нема никакве сумње, један од највећих пораза који је Ђукановић доживио на међународној арени током своје дугогодишње владавине. Пораз су прије свих доживјели сви они идеолози, политичари и аналитичари дукљанске провенијенције, појединци који су на антисрпским основама и бјежању од историје и традиције покушавали да граде нови црногорски идентитет, а који су велики дио надања за успјех пројекта полагали управо у будуће одлуке патријарха Вартоломеја“, каже Вукићевић за Спутњик и додаје да је ово уједно и крај наметања „украјинског црквеног модела“ у Црној Гори.

„Мора се уочити да објављивање писма демонстрира да је Ђукановић помало олако и неприпремљено кренуо у отимачину православних светиња, јер је већина аналитичара сматрала да је онако одлучан и агресиван његов наступ морао проистећи једино након његових претходних договора са значајним међународним факторима. Вартоломејево писмо пак доказује да је подршка кључног фактора изостала, те да Ђукановић којим случајем није на власти већ три деценије — овакво његово третирање црквеног питања могло би се окарактерисати као политички дилетантизам, али и авантуризам“, оцјењује Вукићевић.

Саговорник Спутњика још једном наглашава да васељенски патријарх у писму упућеном Ђукановићу не само да потврђује једину канонску јурисдикцију СПЦ у Црној Гори, већ и да јасно истиче да „црногорска црква“ никада није била аутокефална, те да је Мираша Дедеића рашчинила управо Васељенска патријаршија.

„Овим ставом патријарх Вартоломеј коначно ставља тачку на бесконачне расправе које се одавно воде у Црној Гори о овим питањима. На идеолозима и активистима дукљанске провенијенције је да прихвате овај коначан суд, или да наставе тврдоглаво војевање са чињеницама, али и здравим разумом“, децидан је Вукићевић.

Након данашњег својеврсног нокаута дукљанске идеологије и квазиисторије, овај аналитичар закључује да Ђукановићу у овој ситуацији сада преостају само два избора.

„Или да прихвати тежак пораз, или да самог себе, иначе тврдокорног атеисту, прогласи највећим ауторитетом у православљу — већим од митрополита Амфилохија, патријарха Вартоломеја и свих православних цркава. У сваком случају, писмо патријарха Вартоломеја доноси и одређену врсту релаксације у црногорски друштвено-политички амбијент, будући да би његово другачије изјашњавање могло довести кризну ситуацију до усијања“, закључује Вукићевић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала