Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Европски парламент

    У Европи се захуктала велика игра „испод жита“

    © AP Photo / CHRISTIAN LUTZ
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2391
    Пратите нас

    Могуће је да привремено, неком политичком трговином, буду подељене функције у ЕУ, али је сасвим вероватно да ће се сва неслагања на дужи рок јако негативно одразити на функционисање тих инстутуција.

    После три неуспела покушаја лидери 28 земаља ЕУ ни данас, после маратонских 18 часова разговора, нису постигли договор о избору челних људи који би требало да воде Унију у наредних пет година. Председник Европског савета Доналд Туск прекинуо је рад те институције и заказао је наставак разговора за сутра.

    Председник Француске, који већ дуже време не крије амбиције да буде лидер реформисане ЕУ, Емануел Макрон имао је кратку, али садржајну оцену стања.

    „Дан смо завршили неуспехом, то је веома лоша слика за Савет и за Европу”, рекао је Макрон обраћајући се новинарима, истакавши да су за неуспех одговорне поједине личне амбиције, пренео је Ројтерс.

    Договор лидера Уније из Осаке, где су учествовали на самиту Г20, о именовању социјалисте Франса Тимерманса за новог председника Европске комисије, није наишао на подршку, пре свега, Европске народне партије, која себе сматра победником избора који би требало да дају човека за најважнију бриселску функцију — председника Европске комисије.

    Свако мисли да је „пресудан“

    Европска унија се први пут суочава са чињеницом да није успела одмах да се договори о челним позицијама. Коментаришући ту ситуацију, научни сарадник Института за европске студије у Београду др Александар Гајић каже за Спутњик да је то, заправо, очекивани развој догађаја после избора. Резултат је показао да групације странака у Европском парламенту, које су до сада биле водеће — Народњаци и Социјалдемократи, не могу самостално да контролишу кључне институције ЕУ.

    © AP Photo / Johanna Geron
    Самит лидера ЕУ у Бриселу

    „Резултати су показали да ће им сада, за формирање парламентарне већине, па и за избор чланова ЕК, где постоји сложена процедура, бити јако тешко да дођу до заједничког компромиса, јер су две најјаче групације Народњаци и Социјалдемократи — значајно опале. Неопходна им је помоћ Либерала и Демократа, уз Макрона, да би имали просту већину. Штавише, за формирање ЕК потребна је двотрећинска већина, која је под знаком питања, јер и у самим Народњацима постоје несугласице, рецимо, ту припада и Орбанова групација ’Фидес‘“, објашњава Гајић.

    Буне се и умерени

    Зато су се, како каже Гајић, и очекивали тешки преговори, јер су сви убеђени да су управо њихови гласови неопходни да би се постигла већина у Европском парламенту и да би се изабрао његов председник, а поготово Европска комисија, које је кључно тело ЕУ. Очигледно је, додаје он, да је ту дошло до затезања, до повећавања улога, а свака од страна је очекивала да буде та која може у преговорима да избоксује што повољније позиције за себе.

    „Показало се да она прича да популистичке партије нису добиле више од 30 одсто гласова, па је њихов успех релативан, има и своје наличје. Странке које су припадале десном центру, односно, Народњацима из земаља централне и источне Европе, па и друге странке, које се сматрају умереним и проевропским, сада постављају додатне услове. Не слажу се са чињеницом да Француска и Немачка могу да наметну решење“, истиче саговорник Спутњика.

    Гајић указује и да је у Европској народњачкој партији опала снага Ангеле Меркел и немачких Демохришћана, као централне и најјаче странке у коалицији, тако да се све то одразило на преговоре.

    Ја теби, ти мени...

    Идеје о другим кандидатима на челу ЕК, попут Андреја Пленковића из Хрватске, или захтеве за контрауслугама, каква је укидање Шенгена, што је затражио премијер Бугарске Бојко Борисов, најбоље осликавају тренутно стање у средишту ЕУ.

    „Сада видимо да сви подижу своје улоге, да траже много више. Потврђује се оно што је Ангела Меркел изјавила — да ће избори функционера за кључне позиције у ЕУ бити знатно отежани и да ће то бити једна дуготрајна борба, трговина, не би ли се некако дошло до компромисног решења, које би задовољило већину“, каже научни сарадник Института за европске студије.

    Самит лидера ЕУ у Бриселу поводом избора за кандидата за председника Европске комисије
    © AP Photo / Yves Herman
    Самит лидера ЕУ у Бриселу поводом избора за кандидата за председника Европске комисије

    Он сматра да је у таквој ситуацији много више сукобљавања, преговарања испод жита, чињења непринципијелних уступака не би ли те функције биле подељене, а институције некако функционисале.

    „Странке су идеолошки, политички и интересно толико разнородне. Питање је да ли ће бити ефикасности тих људи који дођу на функције и да ли ће те институције да буду ефикасне. А ни у претходном периоду се нису показале као ефикасне, што је и довело до протестног гласања за популистичке странке“, каже Гајић.

    Он објашњава да до компромиса може да се дође уз уступке Народњачкој коалицији, пре свега у земљама централне и источне Европе. Суштина је да се изађе у сусрет делу њихових суверенистичких захтева, пре свега, оних захтева који се односе на питање миграната, обезбеђења спољних граница и спречавања федерализације ЕУ.

    Упркос томе, Гајић сматра да је дугорочно гледано немогуће помирити те супротстављене интересе.

    Источна Европа „закинута“

    Шеф Одељења за друштвене и политичке студије Института Европе при Руској академији наука др Владимир Јаковљевич Швејцер није био оптимиста у вези са питањем постизања договора о челним људима ЕУ.

    „Проблем није у личности Тимерманса, већ у томе што је из Холандије; а земље југоисточне Европе на месту шефа ЕК хоће да виде некога из свог окружења. То би могао да буде Пољак или Мађар, с обзиром на то да је Фидес прилично добро прошао на изборима. Чињеница је да ће економски развијена земља „старе Европе“ поново бити на власти, а да земље источне Европе неће бити заступљене и то је најважнији проблем“, сматра Швејцер.

    По његовој оцени, ова ситуација говори о стању у коме се ЕУ налази.

    „Говори о томе да нису спремно дочекали кризу у односима. Они ће на крају ову ситуацију превазићи, јер се не може очекивати да ће се све распасти и да ће чланице напустити ЕУ. Остаће заједно, али ће тај заједнички живот имати тежак пут“, оцена је саговорника Спутњика, који закључује разговор мишљењем да договор о челним људима на кључними функцијама у ЕУ може сачекати јесен.

    Тагови:
    Европска комисија, функције, избори, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога