Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Велика Албанија

    Како је албански „туђи проблем“ за годину дана постао пројекат — опасан за све

    CC0 / Marijanana
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2281

    Ако је неко и имао проблем са перцепцијом, како је то знао да примети Еди Рама, сада више сигурно нема — Тирана и Приштина су озваничиле реализацију пројекта велике Албаније, за почетак, са заједничким амбасадама и заједничком спољном политиком.

    „Ако то неко види као ’велику Албанију‘, онда је то његов проблем“, рекао је у фебруару прошле године албански премијер Еди Рама, објашњавајући да је драстично смањење трошкова једини разлог што ће „пре или касније“ Тирана и Приштина имати заједничке амбасаде.

    После годину дана, у фебруару ове године, исти Рама је заборавио на стара објашњења, па су његове визије знатно еволуирале.

    „Албанија и Косово ће имати заједничку спољну политику, а не само заједничке амбасаде и дипломатске мисије“, поручио је он са свечане седнице косовске скупштине поводом десете годишњице од једнострано проглашене независности. Објашњење — потпуно другачије од претходног.

    Пред светом — једна нација

    Косово и Албанија су, како је рекао, две формално одвојене административне реалности, али су део заједничког историјског наратива, уједињеног националног осећања и неодвојивог политичког интереса.

    Да нису биле у питању празне речи, показало се ових дана када је у Албанији потписан споразум о обједињавању и координисању спољне политике Тиране и Приштине, који укључује и заједничке амбасаде. Потписали су га косовски и албански министри спољних послова Беџет Пацоли и Гент Чакај. Пацоли је тим поводом навео да је „споразум двеју држава у циљу примене њихових националних интереса“ и да представља „велики корак напред у заједничком наступању испред света, пред којим ће деловати као једна нација“.

    Рамуш Харадинај и Еди Рама
    © AP Photo / Hektor Pustina
    Рамуш Харадинај и Еди Рама

    „Велика Албанија“ на сцени

    Саговорник Спутњика, некадашњи дипломата Зоран Миливојевић нема дилему да управо потписани споразум показује да је на сцени реализација пројекта велике Албаније.

    Тиме је, сматра он, настављен пројекат који је најављен прошле и претпрошле године на заједничким седницама двеју влада у Тирани и у Приштини о некој врсти уједињавања Албаније и самопроглашеног независног Косова.

    „То показује да је на сцени реализација пројекта велике Албаније и оно што посебно зачуђује, јесте то да нема реакције пре свега на Западу, али нема ни реакције оних међународних службеника и институција који су присутни на Косову и Метохији и који, у ствари, треба да гарантују статус Косова и Метохије као протектората УН. Дакле, нема реакције ни УНМИК-а, ни Кфора и нема реакције западних центара моћи, што нас утврђује у закључку да ипак иза ове политике стоје западни фактори“, недвосмислен је Миливојевић

    Озбиљан мозаик Запада

    Он сматра да Запад тиме није показао само став по питању велике Албаније, већ и његову подршку ономе што чини у Приштини везано за односе са Београдом, пре свега онемогућавање дијалога.

    „Ово што се чини на реализацији Приштина-Тирана представља један озбиљан мозаик геостратешких, геополитичких циљева Запада на овим просторима, који у основи имају не само проширење НАТО, него и супротстављање утицајима Русије, Кине и свих оних фактора који би могли да наруше супрематију Запада на овим просторима“, каже Миливојевић.

    Деликатна ситуација

    На питање колико ће то сада Београду отежати позицију у односима са Приштином, саговорник Спутњика каже да не сумња да ће она бити врло отежана, посебно зато што нема никакве озбиљне реакције од стране западних центара моћи.

    Навијачи са трансапрентом Косово је Албанија
    © Sputnik / Григорий Сысоев
    Навијачи са трансапрентом "Косово је Албанија"

    „То значи да нема спречавања те политике од оних који су на неки начин надлежни. Мислим на Кфор, али мислим и на све оне механизме који треба да спрече отварање нових граничних проблема на овим просторима и сузбијање великоалбанског концепта у једном стратешком, безбедносном, политичком и сваком другом смислу. Према томе, то отежава и доводи Србију у деликатну ситуацију“, указује некадашњи дипломата.

    Он сматра да Србији ништа друго не преостаје него да упозорава, инсистира и покреће све оне механизме који јој стоје на располагању на политичком и међународно-правном плану, укључујући Уједињене нације, ОЕБС и друге институције које би требало да реагују на ову ситуацију.

    Тагови:
    Велика Албанија, амбасаде, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога