Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Председник Црне Горе Мило Ђукановић

    Марковић: Црна Гора се још једном обрукала (видео)

    © Sputnik / Aleksey Vitvitskiy
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    0 644

    Све тежа ситуација на Космету, уједињавање спољне политике Приштине и Тиране, нови челници ЕУ и изненадна смрт Момира Булатовића — теме су о којима смо у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ разговарали са историчаром Предрагом Марковићем.

    За нашег саговорника Момир Булатовић је био „друго лице” Црне Горе — представник чојствене црногорске традиције.

    „Могао је да изда то што су тражили — Милошевића и српски народ, али је одбио. Oн се свесно одрекао власти, јер су му као правом нашем јунаку из старина неке вредности биле прече. Он је био симбол доследности и достојанства.“

    Булатовић, међутим, није добио никакве државне почасти. Црногорска држава се, према мишљењу нашег саговорника, као и више пута последњих година, обрукала. Он подсећа да када рецимо премине пуковник ЈНА у пензији, тад долази почасни вод, а Булатовић је први председник и премијер демократски изабран у Црној Гори.
    „Званична Подгорица наводи да у то време Црна Гора није била самостална држава. То је глупо, јер нико други у бившој Југославији не би занемарио смрт тако великог и важног државника. То што нико од високих представника црногорских власти није био на сахрани веома је необично, поготово када се узме у обзир да је то народ коме је сахрана веома важна ствар, то је место где се политичке свађе заборављају, а људи мире“, рекао је Марковић.

    Споразум о којем Запад ћути

    Приштина и Тирана потписале су споразум о уједињењу и координисању својих спољних политика, који укључује и заједничке амбасаде. Марковић сматра да би, бар што се изгледа заставе тиче, и Црна Гора могла да им се придружи.

    „Подгорица је сада ближа Тирани и Приштини него Београду. Познато је да Скандинавци на много места имају заједничке амбасаде због штедње трошкова, али у овом случају видимо да је на делу политика двоструких стандарда, јер замислите да Србија то исто ради са Републиком Српском“, додао је историчар.

    Мрцварење Срба на КиМ

    Председник Србије је навео да је све тежа ситуација наших суграђана Космету и да је циљ Приштине да они са тог подручја нестану. Марковић каже да је то мрцварење Срба поготово на северу КиМ.
    „Они користе сваку прилику да отежају живот Србима на разне начине, ово је мера дављења економског и привредног живота Срба, а чак сад себи дају за право да хапсе наше људе зато што се баве шверцом. Досадили смо богу и народу, али стално морамо да понављамо да је то невероватан злочин, пре свега међународних снага, јер је њихов задатак очување људских права и заштита мира и стабилности“, рекао је Марковић.

    „Бомбаш из Подујева“

    Председник Вучић је споменуо да је у време убиства лидера СДП Оливера Ивановића на КиМ из Немачке стигао Фљорим Ејупи. Он је јавности познат као „бомбаш из Подујева“, а једини је осумњичени за постављање бомбе под аутобус „Ниш експреса“, у којем је 2001. године погинуло 12, а рањено 43 Срба. На основу ДНК трагова он је и ухапшен, али је мистериозно побегао из америчке базе „Бондстил“.

    То је та „америчка правда“, рекао је Марковић објаснивши да човек који подигне у ваздух пун аутобус путника буде ослобођен.

    „То чак није ни командна одговорност, а онда треба да се запитамо: како ли ће тек лако проћи Харадинај и Тачи? Он је доказ да нема ништа од међународног права и правде кад су у питању косовски Албанци. Са друге стране, тужилац и истражни судија такозваног Косова боравили су у Финској с намером да разговарају са некадашњим генералом Војске Југославије Небојшом Павковићем, због наводно новоутврђених ратних злочина на КиМ. Треба нагласити да је огроман број српских цивила страдао после изласка наших снага са Косова, што значи да су за њихову смрт директно одговорне међународне снаге“, рекао је наш саговорник.

    Албански лобиста у Београду

    Марковића не изненађује посета Београду албанског лобисте, америчког конгресмена Елиота Енгела. Он подсећа да је лобирање део званичне политичке делатности њихових конгресмена и разних политичких личности.

    „Мој друг Шаиновић каже: кад су у питању велики интереси, лобирање не помаже. Сетите се само колико су јаки јерменски лобисти, па Американци не смеју да мрдну кад је у питању јерменски геноцид. Добар пример колико Запад, а Европа поготово злоупотребљавају саме Албанце, јесте визна либерализација“, каже Марковић.

    Наследник Могеринијеве — спас за Србе

    Европска Унија се, према мишљењу овог историчара, показала изузетно немоћна када је у питању криза око приштинских такси. Најбоље би било, додаје Марковић, да Брисел више уопште не буде укључен у дијалог Београда и Приштине и да се проблем Космета врати у Уједињене нације.

    „Тамо би могле да се укључе и велике силе, попут Кине и Русије. Зашто би дијалог био монопол две-три западне силе? Кина и Русија имају искуства и са мултиетничким друштвима и техничким конфликтима. Што се тиче новог шефа европске дипломатије који наслеђује Могеринијеву, прво треба добро проценити домете његове функције, па се тек онда радовати. На личном нивоу он неће бити рђав, бар нема предрасуде према Србима као други европски функционери, али то није толико битно као што нама изгледа“, нагласио је наш саговорник.

    Тагови:
    Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога