Па ипак, без обзира на ту околност, која би у нормалном демократском поретку представљала поприличну препреку, управо ће немачка министарка одбране заменити Жан-Клода Јункера на челу Европске комисије, наравно, под условом да Европски парламент кроз десетак дана потврди њену номинацију.
Победа Урсуле фон дер Лејен на изборима на којима није учествовала, утолико је проблематичнија што персонификује тријумф управо оне праксе дилова иза затворених врата, која је требало да буде превазиђена у минулом изборном процесу.
Зато је, уосталом, и био формулисан концепт шпицен кандидата, водећих кандидата европских политичких група за место шефа Европске комисије. На крају су сви они поражени, а са њима колатерално и демократски изражена воља грађана Европске уније.
Неочекиваном тријумфу фон дер Лејенове претходио је пораз њене шефице, немачке канцеларке Ангеле Меркел, која на чело Комисије уопште и није покушала да прогура сопственог кандидата, Манфреда Вебера, већ његовог социјалдемократског ривала Франса Тимерманса и у томе није успела због побуне у њеној Европској народној партији.
Као да су неки делови Уније равноправнији од других
Уследили су тешки ноћни преговори иза затворених врата, ценкање као на пијаци и на крају, дил због кога би „Европска унија могла да плати високу цену“, како прогнозира проевропски магазин „Политико“, јер се још једном у пракси показало да мишљење грађана Европске уније нема много утицаја на одлуке које се доносе у Бриселу.
А то се грађанима Уније баш и не допада.
Елем, осим функције новог шефа Европске комисије, иза затворених врата је договорена и расподела осталих кључних позиција. На чело Европске централне банке треба да дође директорка ММФ-а Кристин Лагард, на челу Европског савета ће уместо Доналда Туска бити Шарл Мишел, док би нови шеф европске дипломатије уместо Федерике Могерини требало да постане Жозеп Борел. Немица, Францускиња, Белгијанац и Шпанац, уз Италијана Давида Сасолија на месту председника Европског парламента — као да су неки делови Уније равноправнији од других, јер ни на једној од најважнијих функција нема никога из земаља Централне и Источне Европе.
Како су текли мали ноћни преговори у Бриселу и шта су заправо донели Европској унији? Шта можемо да очекујемо од Урсуле фон дер Лејен уместо Жан-Клода Јункера, осим мање склоности алкохолу, а шта од Жозепа Борела у контексту дијалога Београда и Приштине, за који нисмо сигурни да и даље постоји?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дипломата Зоран Миливојевић и сарадник Института за политичке студије Душан Гујаничић.
Ненадану номинацију Урсуле фон дер Лејен бивши потпредседник Европске комисије, Немац Гинтер Верхојген описује као „превару и обману бирача“: „Ако сте желели да измислите начин да још више разбијете илузије о демократији и политици у Европи, урадили бисте управо ово што се сад догодило. Штета је велика и последице још не могу да се предвиде.“
„Ово је потврда дубине кризе у којој се налази Европска унија, чији резултат су били и избори који су донели промену односа снага на политичкој сцени — десни и леви центар, после 50 година, више немају већину којом ће утврђивати политику и кадровска решења унутар ЕУ“, коментарише Зоран Миливојевић, указујући да и избор Шарла Мишела симболизује ту кризу — његова влада је у Белгији изгубила већину, а он сад долази на чело Европског савета.
„Фон дер Лејенова је наш најслабији министар“
Прилично бизарно делује и податак да су Фон дер Лејенову подржале све чланице Уније, осим Немачке која је била уздржана.
Притом, „Шпиглова“ истраживања јавног мњења показују да је она друга отпозади по популарности међу министрима у немачкој влади, некадашњи председник Европског парламента Мартин Шулц твитује: „Фон дер Лејенова је наш најслабији министар. И то је, изгледа, довољно да постане председник Комисије.“, а уз то је у току и истрага у Бундестагу због наводних финансијских махинација у оквиру њеног Министарства. Такође, извештај Бундестага о стању Бундесвера, објављен у јануару, описао је ситуацију у немачкој војсци као катастрофалну...
„Све то само по себи довољно говори о начину на који је одабран будући председник Европске комисије“, каже Душан Гујаничић. „Начин избора и одабир кандидата дају додатне аргументе критичарима Европске уније, јер се на место Жан-Клода Јункера, оптерећеног личним проблемима, сад доводи неко са веома слабим легитимитетом и ограниченом политичком тежином.“
Притом, узимајући у обзир и да Ангели Меркел последњи мандат истиче већ кроз две године, због чега њен утицај постаје све слабији, може се закључити да криза ЕУ заправо тек сад почиње, тим пре што су овом приликом земље Вишеградске групе потпуно заобиђене, иако су њихов глас и идентитет све снажнији. У најкраћем, сад видимо да избори за ЕП ништа нису решили, напротив, отворили су простор за настанак нових проблема.
А као краткорочни победник, сагласни су Спутњикови саговорници, из ове ситуације излази француски председник Емануел Макрон, иако његова листа, ето још једног европског парадокса, није освојила највише гласова унутар Француске.
„У ситуацији у којој је Меркелова на одласку, а у Немачкој се нико, укључујући Ангрет Крамп Каренбауер, није профилисао као њен достојан заменик, Макрон ће покушати да се наметне као нови лидер“, оцењује Зоран Миливојевић. „И Фон дер Лејен и Шарл Мишел залажу се за федерализацију ЕУ, насупрот суверенистичким тежњама, тако да се њихово именовање може схватити и као победа француског председника Емануела Макрона.“
Шта Србији значи Шпанац на месту шефа европске дипломатије
„Макрон је паметно допустио да немачки кандидат дође на чело ЕК, али је зато успео да прогура Францускињу Кристин Лагард на чело изузетно битне институције, Европске централне банке, а и на чело Европског савета долази Шарл Мишел из групе либерала којој припада и сâм Макрон“, наводи Душан Гујаничић.
Србију пак највише занима шта ће јој, у контексту дијалога Београда и Приштине пре свега, донети именовање Шпанца Жозепа Борела за шефа европске дипломатије.
То је промена набоље, која неће имати знатног ефекта, сматрају саговорници Спутњика.
„Борел долази из државе која није признала самопроглашену независност Косова, али он је у обавези да спроводи усаглашену спољну политику ЕУ, шта год то тачно значило. Ипак, за нас ће бити значајно то што он разуме наш проблем, што значи да ће, наставе ли се бриселски преговори, он настојати да ЕУ заиста буде статусно неутрална“, очекује Зоран Миливојевић.
„Ми можемо да очекујемо већу коректност на вербалном нивоу, али ниједан комесар ЕУ не може да утиче на сепаратистичке власти у Приштини“, додаје Душан Гујаничић, због чега наставак бриселског процеса остаје сасвим неизвестан.
Оно што се пак чини прилично извесним, јесте да ће и по окончању трговине око челних позиција у ЕУ процес њеног проширења остати замрзнут на дуже време.
Наиме, Емануел Макрон је поновио свој познати став, да је „више него скептичан према свима онима који нам објашњавају да је будућност Европе у новом проширењу“ јер „не можемо да се сложимо ни са 28 чланица“.
Ја ћу бити бескомпромисан и одбићу свако проширење пре дубоких реформи нашег институционалног функционисања.“
„Макрона у овом смислу треба држати за реч и зато што он на томе гради своју спољнополитичку стратегију, али и сопствену политичку будућност. И сасвим је сигурно да ће на томе истрајати. И зато треба да рачунамо на то да ће политика проширења ЕУ задуго остати сасвим по страни“, закључује Зоран Миливојевић.
