Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    МехурАмерички долари

    Прети ли пуцање америчког балона

    © RT . © pexels.comCC0
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 546

    Нема сумње да ће до краја јула опет бити одобрено ново подизање „плафона“ државног дуга САД, који је премашио 22 билиона долара. Звучи парадоксално, али питање је — коме ће махање тим податком у предизборној кампањи за новог председника Америке бити више од помоћи: демократама или Трампу.

    Јавност, која је већ годинама навикла на приче о новом расту америчког дуга који прети да пробије „плафон“ који му је Конгрес одредио, опет је обавештена да су САД суочене са истим проблемом. У новом извештају буџетске управе Конгреса наведено је да је буџетски дефицит од октобра 2018. године, када у Америци започиње свака буџетска година, достигао 746 милијарди долара, а да ће до њеног истека у новембру достићи билион долара. Државни дуг САД почетком марта је премашио 22 билиона долара, а законска ограничења онемогућавају даље задуживање.

    Пробијање границе

    Шта је то, међутим, забринуло „Двопартијски центар за политику“, тинк-тенк организацију у Вашингтону, па је оценила како су САД „у великом ризику“ и да би у септембру могли да пробију дозвољену границу задуживања, уколико Конгрес не реагује. Као да је то први пут и као да се то не понавља из године у годину.

    Да ли ће Управа за трезор САД, односно Министарство финансија, морати да објави да није у стању да сервисира део дугова, уколико не дође до подизања „плафона“ и да ли то може довести и до обарања државног кредитног рејтинга, како то сматра вашингтонска тинк-тенк организација, која упозорава да ће Конгрес, пре колективног одмора, до 26. јула, морати да дозволи ново подизање „плафона“ задуживања.

    Долари са ликом Доналда Трампа
    © Sputnik / Waldimir Astapkowitsch
    Долари са ликом Доналда Трампа

    Олигарси руше правила

    Економски аналитичар и добар познавалац америчке сцене Бранко Павловић подсећа да сви амерички буџетски извештаји увек констатују једну те исту ствар — да Америка неупоредиво више троши из буџета, него што приходује. Напомињући да то није ништа ново, он указује да је 2008. године, када је експлодирала криза, јавни дуг Америке био око 14.000 милијарди долара, а сада је прешао 22.000 милијарди. Та огромна разлика од 8.000 милијарди долара увек представља покривање буџетског дефицита.

    Иако САД имају стриктна правила до ког нивоа то може да се толерише, када се она суоче са системом у коме влада финансијска олигархија, онда, како објашњава саговорник Спутњика — та правила попуштају.

    „И непрекидно ће попуштати, све док је Америка на овом курсу предоминације финансијског капитала и манипулисања доларом као резервном валутом света. Тако да све те вести које би требало да звуче важно, уопште нису важне и Америка ће наставити да се задужује на исти начин са значајним буџетским дефицитима, просто зато што им се може, а са друге стране, на тај начин они могу да финансирају и значајне инфраструктурне пројекте, а да их то суштински не кошта ништа, јер сва та задужења су у доларима“, закључује Павловић.

    Увек може да се штампа

    „У крајњој линији, увек могу да се наштампају паре и тако плати дуг“, напомиње он, уз констатацију да је у питању један затворени круг из кога Америка не може да изађе док се не преокрене ка стварним односима, реалном сектору и стварној конкуренцији и док не напусти олигополе, монополе и финансијски капитал.

    Он подсећа да амерички председник Доналд Трамп „гура“ политику инфраструктурних пројеката, што мора да се финансира из буџетског дефицита који у тим ситуацијама сам по себи није проблем.

    Берза
    © AFP 2019 / Jens Nørgaard Larsen / SCANPIX DENMARK
    Берза

    „Америка је инфраструктурно веома заостала у односу на најразвијеније земље и они имају стварну потребу да инвестирају изузетно велика средства да би по квалитету инфраструктуре достигли најразвијеније земље света. Тако да у том смислу Трампа свакако не секира буџетски дефицит и он томе неће придавати никакав велики значај. Њега интересује пуна запосленост и раст БДП-а“, указује саговорник Спутњика.

    Кампања у позадини

    „Раст буџетског дефицита и инвестиција, па и подизање царина — гурају цене акција на берзи на горе“, објашњава Павловић и оцењује да, докле год се то догађа — Трамп у својој предизборној кампањи за његов други мандат може тиме да маше и да каже да је веома успешан председник.

    Зато овај економски аналитичар сматра да ће Трамп бити врло неосетљив на примедбе у вези са гомилањем америчког дуга.

    „Нема никакве сумње да ће опет бити подигнут ’плафон‘. Сва та затезања у Конгресу резултат су заправо предизборних кампања демократа и Трампове кампање за наредни мандат, а не стварних расправа о томе да ли треба да се подигне ’плафон‘ или не“, оцена је Павловића.

    „Апострофирањем нараслог дуга демократе би да кажу — како је садашња администрација неспособна, а републиканци — да је то пут којим Америка мора да иде, ако мисли да буде модернија, боља и боље запослена“, закључио је саговорник Спутњика.

    Тагови:
    председничка кампања, Конгрес, буџетски дефицит, САД, јавни дуг
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога