Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Протест против Јапана у Сеулу

    Јапан објавио трговински рат Јужној Кореји, због Америке

    © AP Photo / Ahn Young-joon
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1631

    Иза најновијег трговинског сукоба између Јапана и Јужне Кореје стоје САД јер се Сеул све више извлачи испод америчког плашта, али и зато што се Далеки исток све више мења, на штету америчких интереса.

    Јапански премијер Шинзо Абе на самиту Г20 у Осаки снажно је бранио глобални трговински поредак и слободну и отворену економију као темеље глобалног мира и напретка. На опште изненађење, само три или четири дана касније — Јапан је кренуо Трамповим протекционистичким стопама. Објавио је 1. јула да ће ограничити извоз три хемикалије у Јужну Кореју, које се користе за израду кључних делова „паметних“ телефона и за друге напредне технологије.

    Обострано штетан потез 

    Јужна Кореја је највећи произвођач чипова, док је Јапан њен највећи снабдевач хемикалија које се користе у њиховој производњи. Несумњиво обострано штетан потез Токио је објаснио питањем националне безбедности, јер су, наводно, неке јужнокорејске компаније неприкладно управљале хемикалијама које спадају у посебну категорију — зато што имају потенцијал за војну употребу.

    Јужнокорејци су, изгледа, били више љути него изненађени. Током протеста одржаних у Сеулу 5. јула, на којима је објављен бојкот јапанске робе, трговци су газили по кутијама са логотипима јапанских производа.

    Ако је америчко-кинески трговински рат мало кога изненадио, трговински сукоб два, рекло би се, савезника на Далеком истоку — тешко да је био очекиван, колико год их оптерећивала историја њихових односа, поготово она из времена Другог светског рата, када је Кореја била под јапанском окупацијом.

    Заоставштина из рата 

    Поједини западни медији, међу којима и амерички „Форин полиси“, управо у томе су видели разлог за сукоб при чему је, наводно, непосредан окидач био судски случај у Јужној Кореји са краја прошле године, када је пресуђено да је највећи јапански произвођач челика „Нипон стил“ користио присилни рад током рата, због чега компанија преживелим Јужнокорејцима треба да исплати накнаду од 89.000 америчких долара по особи. 

    У сличном случају прошле године пресуђено је против компаније „Мицубиши“, док се на нижим судовима разматрају случајеви против десетина других јапанских фирми. И док Јапан тврди да је исплатио накнаде по споразуму из 1965. године, којим су успостављени дипломатски односи, јужнокорејски судови то не виде тако.

    Шта је у позадини 

    Шта заправо стоји иза овог трговинског сукоба који је већ резултирао жалбом Јужне Кореје пред Светском трговинском организацијом у вези са „непоштеним јапанским трговинским праксама“?

    Саговорник Спутњика, консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија, нема дилему да иза свега стоји Америка, јер се Сеул све више извлачи из америчког загрљаја, али и зато што се Далеки исток све више мења, и то на штету америчких интереса.

    Протест испред јапанске амбасаде у Сеулу
    © AP Photo / Ahn Young-joon
    Протест испред јапанске амбасаде у Сеулу

    „Ту је много важније разрачунавање Америке са једним уговором између Јапана, Јужне Кореје и Кине о размени високих технологија, на основу кога, већ седам или осам година, а можда има и више од његовог закључења — посебно је ИТ сектор постао потпуно повезан између те три земље“, указује Бушатлија.

    Америци, како каже, смета оно што се дешава у тој тројци и то је суштина. А посебно јој смета отимање Јужне Кореје испод њиховог плашта, јер има све боље односе са Северном Корејом.

    „Пре првог сусрета америчког председника Доналда Трампа и вође Северне Кореје Ким Џонг Уна, без знања Америке, на ничијој земљи, прво срели лидери две Кореје. И од тада Трамп практично прати оно што ради Јужна Кореја према Северној Кореји, и све то га прилично тишти. А Сеул је у настојању да што више поправи односе са Пјонгјангом, смањио је обим војне сарадње са Америком, па је ове године имао далеко мање заједничких војних вежби на својој територији“, наводи Бушатлија.

    Сарадња са Северном Корејом 

    Консултант за страна улагања указује и на позицију Јужне Кореје, која је изузетно развијена земља, а своју територију је загушила индустријским капацитетима и нема где да се шири, али и да јој недостаје радна снага.

    „Њима је јако важно да успоставе неку врсту сарадње са Северном Корејом и ту треба укључити уговор који већ 20 година Јужна Кореја има са Русијом да преко Северне Кореје из Русије дође гасовод до Јужне Кореје, која скоро два пута више увози гаса него Кина“, истиче Бушатлија.

    Све су то разлози због којих се Јужна Кореја сада Американцима мигољи, док, како објашњава саговорник Спутњика — Јапан мора да буде послушнији.

    „Јапан је још под америчком окупацијом и био је присиљен да донесе меру која и њему смета јер је тројни уговор између Кине, Јапана и Јужне Кореје јако користан за њих“, каже Бушатлија. Искусни консултант за страна улагања нема дилему да ће овај потез Јапана оштетити њихову високу технологију и производњу и пласман на трећа тржишта.

    Председник Северне и Јужне Кореје Ким Џонг Ун и Мун Џае Ин у Пјонгјангу
    © AP Photo / Pyongyang Press Corps Pool
    Председник Северне и Јужне Кореје Ким Џонг Ун и Мун Џае Ин у Пјонгјангу

    Разлоге које за трговински сукоб Сеула и Токија наводи „Форин полиси“ — Бушатлија види тек као изговор.

    „Увек се нађе нека еуфорична ратна прича, која јесте ратна трагедија која никада није завршена на прави начин, па ни плаћањем ратне штете. Тога ће и даље бити на нивоу приватних тужби и то до сада није сметало Јапану, иако свако мало неко у Јужној Кореји добије спор против Јапана за ратну штету. Не видим да је то јако важно. Најважније је — како разбити ту већ јасну доминацију далекоисточних земаља на тржишту високих технологија“, јасан је Бушатлија.

    Криза која измиче пажњи

    У прилог својој тврдњи он истиче и анализу у „Вашингтон посту“ професора Азијских студија на Универзитету „Џорџтаун“ и члана Савета за националну безбедност у Обаминој администрацији Евана Медеироса. Он сматра да се у Азији развија криза на коју мало ко обраћа пажњу и чији сукоб прети не само мрежи савезника САД, већ и регионалном миру и глобалној трговини и да су САД једини актер који може да реши проблем.

    „Безбедносни изазови Северне Кореје и Кине захтевају да Вашингтон и његови савезници одрже јединство, а САД могу и треба да делују, јер је Вашингтон једини актер којег слушају обе стране“, истиче Медеирос, саветујући Белу кућу да покаже лидерство, да позове два лидера и подстакне их да прекину спор и да почну разговоре.

    Коментаришући то, Бушатлија објашњава:

    „САД прво испровоцира ту причу, не би ли притиснули Јужну Кореју и онда се појављују као спасилац. Ако Америка уђе као модератор тих разговора, онда ће притиснути Јужну Кореју у покушају да се Сеул врати на претходно стање, пре почетка мировног процеса са Северном Корејом, јер то што у последњих годину дана ради Јужна Кореја Америци је велика сметња“.

    Токио постаје свестан Пекинга 

    „Мислим да Јужна Кореја, односно читав Далеки исток, полако схвата да се мора еманциповати од Америке. Неке земље, које нису под окупацијом као Јапан, то и успевају. Јапан је, на неки начин, најзависнији од Америке на Далеком истоку. Америка успева још да управља њим, али су и они почели да се отимају. Рецимо — на Трампову најаву да ће од идуће године за 50 одсто повећати цену присуства америчке војске ради заштите Јапана (што је окупација коју Јапанци морају и да плаћају), званични Јапан је одговорио — да нису сигурни да могу то финансијски да издрже“, напомиње Бушатлија.

    „А то је већ један сигнал — да Јапан полако постаје свестан тога да је Кина велико и за њих важно тржиште, где је више од пола милијарде људи потпуно окренуто слободном тржишту, увозу и размени“, закључио је саговорник Спутњика.

    „Када би сви у Америци купили оно што Јапан произведе то је за Јапан опет мање тржиште од Кине“, јасан је Бушатлија.

    Податак који говори да ће до краја ове године преко пола милијарде Кинеза престати да плаћа пластичним картицама и да ће почети да плаћају паметним телефонима говори да су они најдаље отишли у тој новини коју су Американци измислили пре три године. Зато Далеки исток и не треба да чуде нови нервозни потези с оне стране Пацифика.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога