Слушајте Sputnik
    Александар Боцан Харченко улази у ауто на еродрому Никола Тесла

    Ко је руски специјалац за Балкан који је дошао у Србију

    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11181
    Пратите нас

    Новом амбасадору Русије у Београду Александару Боцан-Харченку неће бити тешко да се прилагоди новом послу, јер му је Балкан, у професиналном смислу — „друга кућа“, а спољнополитичка дешавања на овим просторима нешто о чему зна из прве руке, јер је и сам био учесник истих.

    Његово именовање за новог руског амбасадора у Београду од стране председника Руске Федерације Владимира Путина и министра спољних послова Сергеја Лаврова, медији у региону, а и шире, тумаче као показатељ да Москва Србију сматра не само за пријатељску земљу, већ и за врло важног спољнополитичког партнера.

    Преговарач и аналитичар

    Харченко говори српски, који је уз енглески учио од раних дана, а важи и за одличног аналитичара и преговарача.

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Албанци

    Био је дугогодишњи представник Русије у Контакт групи и део некадашње посредничке тројке за преговоре званичног Београда и представника привремених институција Приштине, у којој су били и Волфганг Ишингер, који је заступао Европску унију и Френк Визнер, као представник САД. На преговорима, и на мировној конференцији о Босни и Херцеговини у Паризу, био је члан руске делегације на Дејтонским мировним преговорима.

    Орден од РС

    Завршио је Московски институт међународних односа, а 1979. године, још за време СССР-а, стигао је у Загреб, где је до 2002. године радио као саветник у Амбасади Русије. По повратку из Хрватске именован је за заменика директора Трећег европског одељења Министарства иностраних послова Русије и ту функцију је обављао шест година. Истовремено је био и специјални представник Министарства за Балкан.

    Амбасадор у БиХ је био у периоду од 2009. до 2014. године, а по повратку из Сарајева именован је за директора Четвртог европског одељења Министарства спољних послова, које прати цео Балкан, као и Турску.

    За допринос реализацији спољнополитичког курса Русије Боцан-Харченко је награђен 2007. године медаљом „За заслуге пред домовином“; 2012. године је примио Орден пријатељства, а пет година касније и Орден заслуга. У БиХ је од Републике Српске награђен 2013. године Орденом заставе Републике Српске са круном.

    Оштар дипломата

    Председник Србије Александар Вучић описао га је као „истакнутог, оштрог, снажног дипломату“, а рекао је о њему и — „да је један од руских дипломатских специјалаца“.

    Име овог представника Русије познато је на међународној политичкој сцени, поготово кад је реч о напорима да се реши будући статус јужне српске покрајине, јер је тај дипломата од почетка своје каријере укључен у дипломатске процесе који су пратили распад бивше Југославије.

    Боцан-Харченко је један од најбољих стручњака Русије за регион Балкана, а његови сарадници га описују као врхунског професионалца, благог, сталоженог, али и одлучног и са великом радном енергијом.

    И Косово и Босна

    Када је високи представник међународне заједнице Валентин Инцко најавио је да ће урадити све што је у његовој моћи да спречи референдум који је расписан у Републици Српској 2011. године, председник РС Милорад Додик позвао је у помоћ управо Боцан-Харченка, који је обећао да неће подржати Инцков извештај.

    БиХ
    CC0 / Balkan Photos
    БиХ

    Боцан-Харченко је тада рекао — да српски референдум не крши мировни споразум, а да међународни администратори немају разлога да га забране.

    „Ако то ураде, неће олакшати тренутне тензије, већ ће их продубити.“

    Харченко је рекао и да је Русија у контакту са Београдом због погоршања ситуације између власти Србије и представника привремених институција Косова. Истакао је и да је сарадња са Београдом врло интензивна и у борби против покушаја да се привремене институције Косова угурају у међународне организације.

    „Али ’прва виолина‘ у овој ситуацији припада Београду, а ми подржавамо његове напоре“, говорио је руски дипломата.

    Црна Гора и НАТО

    Боцан-Харченко је имао и јасан став у вези са одржавањем референдума о чланству Црне Горе у НАТО. Он је тада рекао да избегавање власти Црне Горе да одрже референдум говори о њиховој несигурности у резултате.

    „То што руководство Црне Горе избегава референдум, већ само по себи показује несигурност у исход. Спроведене су анкете, и њихови резултати су, угрубо — пола-пола. А ако референдум покаже такав резултат, како онда може да се превали преко језика и да се каже да је већина за улазак у НАТО? По мом мишљењу — таква подељеност јавног мњења би требало да обесхрабри ужурбано решавање овог питања“, изјавио је тада Боцан-Харченко.

    Тагови:
    Србија, Русија, амбасадор, Александар Боцан-Харченко
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога