Слушајте Sputnik
    Кијевско-Печерска лавра

    Српске светиње у канџама Црне Горе — прошле би као на украјинском „чистилишту“ (фото)

    © Sputnik / Стрингер
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 041
    Пратите нас

    У капиталистичком друштву постоји само једна светиња — имовина. Иако се ка том друштву, већ три деценије, крећу и Црна Гора и Украјина — имовина је ствар на коју и даље гледају комунистичким очима, и то посебно када је у питању — црква.

    Док се Црна Гора припрема да усвоји закон о верским заједницама, којим би имовина Српске православне цркве могла прећи у власништво државе, Украјина се већ дуго налази на том путу. За разлику од комуниста у Југославији, који нису дирали власништво над црквама, већ су се задовољавали одузимањем материјалне вредности и прогоном свештенства — у СССР су бољшевици то радили много темељније. Они су и прогонили свештенство и затварали манастире, а затим су оне највеће — национализовали, и то претварајући их у споменике и музеје.

    Иако се Украјина још деведесетих година обавезала пред Саветом Европе да ће извршити реституцију — све до данас у власништву државе налазе се највеће светиње: Кијевско-Печерска и Почајевска лавра, Софијски сабор, Владимирски сабор; до недавно је била и Андрејевска црква... У власништву државе су и многе друге цркве и манастири. А како је Украјина давала у закуп горе наведене цркве — то је тек посебна прича.

    Дељење украјинских светиња

    Кијевско-Печерска и Почајевска лавра, које датирају из времена Кијевске Русије и највеће су црквене светиње у овој држави, предате су канонској Украјинској православној цркви Московске патријаршије, али — у закуп, и то на само 50 година. Као да се ради о обичном канцеларијском простору. И не само то — у последње време све чешће се чују позиви да се Украјинској православној цркви одузму манастири и да се предају — новоформираној „православној цркви Украјине“.

    Успенски сабор Кијевско Печерске лавре
    © Sputnik / Стрингер
    Успенски сабор Кијевско Печерске лавре

    Са друге стране, Владимирски сабор у Кијеву, који су бољшевици национализовали двадесетих година и претворили га у Музеј антирелигијске пропаганде — једноставно је узурпирала расколничка „украјинска православна црква Кијевске патријаршије“ 1995. године. Држава ништа није урадила да заштити имовину канонске цркве — Украјинске православне цркве Московске патријаршије; и сабор се до данас налази у њеном власништву.

    „Украјинске власти су кренуле у раскол и уз њихову помоћ су настале и „кијевска патријаршија“, на челу са Филаретом и „украјинска аутокефална православна црква“, коју је подржавао део јавности и дијаспора из САД и Канаде. Власти су желеле да ојачају „кијевску патријаршију“ као националну цркву. Међутим, почетком деведесетих, базу Украјинске православне цркве — нису могли да уздрмају. Народ се, због политизације која је сада још већа, није окренуо Кијевској патријаршији“, објашњава за Спутњик Роман Лункин, руководилац Центра за проучавање проблема религије и друштва Руске академије наука.

    Владимирски сабор у Кијеву
    © Sputnik / Стрингер
    Владимирски сабор у Кијеву

    Најбољи пример политизације црквене имовине од стране украјинске државе види се у предаји Андрејевске цркве изграђене у 18. веку по налогу руске царице Јелисавете, другој расколничкој Украјинској аутокефалној православној цркви. То је објашњено стварањем верске равнотеже у држави. Међутим, овој цркви је било суђено да још једном промени свог власника. У договору бившег председника Украјине Петра Порошенка и васељенског патријарха Вартоломеја она је након што је Украјина добила томос о аутокефалности била предата Васељенској патријаршији.

    Васељенска патријаршија није само добила Андрејевску цркву, већ је, како пишу украјински медији, патријарху Вартоломеју је обећано још 12 цркава и манастира. На списку се, наводно, налазе манастири из 17. 18 века, па чак и Манастир Свете Тројице у граду Корецу који се налази директно под јурисдикцијом Руске православне цркве.

    Андрејевска црква у Кијеву
    © Sputnik / Стрингер
    Андрејевска црква у Кијеву

    Борба за епархије

    Након доношења томоса у јануару ове године, украјинска власт је одлучила да крене у отимање и епархија канонске Украјинске православне цркве.

    „Почетком године Врховна рада је усвојила закон који поједностављује процедуру одржавања епархијских сабора на којима се већином гласова може донети одлука о преласку у другу цркву, заједно са храмом. Остаје отворено питање кога сматрати парохијанима. Некад долазе само грађани неког села који су против Московске патриајршије и покушавају да промене статус храма. Ипак, без обзира на наде нове Православне цркве Украјине и власти, након доношења овог закона Врховне раде није дошло до неког већег таласа преласка заједница у нову црквену организацију“, наводи Лункин.

    Почајевска лавра
    Почајевска лавра

    Од 2014. године било је стотинак случајева заузимања цркава од канонске УПЦ, након чега је народ почео да се организује око цркава и да их чува. Посебно су велики притисци на Кијевско-Печерску лавру (11 век). Међутим, у њену заштиту су стале многе јавне личности, међу којима је и украјински шампион у боксу Александар Усик који је обећао да ће животом бранити лавру.

    Ово су само неки од примера који показују шта може да се деси и српским манастирима у Црној Гори ако пређу под управу државе. Црногорска митрополија и остале епархије ће се водити као закупци својих храмова и никад неће бити сигурни да држава неће некоме поклонити њихове цркве.

    Тагови:
    Митрополија црногорско-приморска, РПЦ, имовина, црква, Украјина, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога