Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Иранска гарда окружује британски танкер

    Зашто Америка страхује од удара на Иран (видео)

    © AP Photo / Morteza Akhoondi
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    0 744

    Тензије у персијском заливу не престају, али интервенција САД није на видику. Зашто је амерички Конгрес везао руке председнику Трампу и каква би била судбина света да Нуклеарни споразум са Ираном не постоји?

    О тим темама, у емисији „Свет са Спутњиком“, разговарали смо са бившим амбасадором Драганом Бисенићем, директором Евроазијског безбедносног форума Митром Ковачем и са дугогодишњим спољнополитичким дописником Танјуга Бориславом Коркоделовићем.

    Деценијски развој

    „Гледајући у континуитету развој Ирана као регионалне силе можемо да видимо његов успон у последњих 20 до 30 година у свим врстама наоружања и опреме, ракетног програма и нуклеарних и хемијских истраживања за војне примене“, рекао је Ковач. 

    „Неће доћи до мира у региону, уколико се Иран појави као нуклеарна сила, јер ће бити велика претња, првенствено за Израел. Иран је земља у успону, демографски је млада нација, а наука и образовање су примат за нове власти. Уколико се њихова намера за јачањем државе не исконтролише, они ће сигурно бити у стању да произведу нуклеарно оружје; само је питање стратегије Запада — да ли ће их и под којим условима контролисати“, рекао је Ковач.

    Израел главни фактор

    Бисенић каже да је главни разлог оваквог ангажовања САД у Ирану, заправо — Израел.

    Став Техерана према Израелу је оно што плаши тамошњег премијера. Иран је остао последњи који стоји на становишту да Израел треба уништити. Све друге земље које су имале одбијајући став према Израелу, па и према мировном споразуму који је Египат склопио, а то су биле Либија, Сирија и Ирак, практично су у овим турбуленцијама нестале као кохерентне армије и као националне државе; нестале су као субјекти који су спремни да спроведу чврсту политику према Израелу. Последња таква земља у том арапском свету, а која и није арапска — јесте Иран“, рекао је бивши амбасадор у Египту.

    Он додаје да је за Вашингтон најбитније да се Иран држи у границама своје земље, да свој утицај не пројектује изван ње, јер уколико то чини — може да доведе до обновљене персијске империје. Шиитско становништво, које контролише Иран, каже Бисенић — налази се од Авганистана, па до Средоземног мора, што је у овом тренутку доминантна сила у централној Азији и на Блиском истоку.

    И Европа у опасности

    Уколико се, ипак, Израел или САД одлуче на интервенцију у Ирану, према мишљењу спољнополитичког уредника у Танјугу Борислава Коркоделовића — несумњиво ће настрадати и Европа, и управо због тога се очајнички бори да опстане Споразум о нуклеарном наоружању.

    „Грађани старог континента ће у том случају сигурно имати проблем са снабдевањем нафтом, проблем са мигрантима, а можда и проблем због домета иранских ракета. Постоји, међутим, одређено подозрење, пре свега у Ирану, да је на делу игра Вашингтона и Лондона — лош и добар полицајац. Присуствујемо хипокризији Брисела и ајатолах Али Хамнеи је обелоданио да Европа није спровела ни једно од 12 обећања за наставак важења Споразума“, рекао је Коркоделовић.

    Снажна сила

    Ковач објашњава да легална војска Ирана броји веома много људи, око 950.000, и отуд и бојазан Вашингтона да би могло да дође до сукоба ширих размера.

    „Они су сада ПВО одвојили од ратног ваздухопловства, па имају следећи састав снага одбране: копнену војску, која броји око 600.000 људи, ратну морнарицу, која има 150.000 припадника и ратно ваздухопловство, које има око 100.000 људи. Имају и Револуционарну гарду, која је главна окосница њихове војске. По мерилима свих параметара — они се на свету сврставају на 13. место по снази армије, док је Израел на 16. месту. Ради се о великој војној сили, због које је о сукобима на копну непримерено и размишљати“, рекао је Ковач.

    На питање — колико ова ситуација може да потраје и да ли Техеран може још дуго да одолева казненим мерама САД — Бисенић каже да је ова Влада Хасана Роханија спремније дочекала санкције од Ахмадинеџадове Владе 2012. године.

    „Смањила је удео нафте у иранској привреди, а привреда се у међувремену диверсификовала. Уколико Ирану не буде омогућено да извози преко европских држава и да производи милион и по тона барела дневно, тада ће се то поставити као један гранични камен за другачије односе; мада верујем да ће се постићи споразум са Техераном и да ће он повући свој утицај у региону“, рекао је бивши амбасадор.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога