Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Ангела Меркел и Емануел Макрон

    Хоће ли савез Немачке и Француске доживети још један пораз пред европским ривалима

    © AP Photo / Markus Schreiber
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 152
    Пратите нас

    Свега 14 земаља-чланица Европске уније прихватило је нови „механизам солидарности“ који су, поводом размештаја миграната унутар Уније, предложиле Немачка и Француска.

    Иако је јавност након састанка министара спољних и унутрашњих послова ЕУ у понедељак у Паризу остала ускраћена за детаље договора о новом решењу мигрантског питања који нуде две водеће земље ЕУ, француски председник Емануел Макрон рекао је да ће ова иницијатива деловати „брзо“ и „аутоматски“.

    Италијани игноришу

    Интересантно је да министар унутрашњих послова Италије Матео Салвини, чија земља трпи велики терет прилива миграната у Европу, није учествовао на том састанку, а у писму француском колеги Кристофу Кастанеу упозорио је на ефекат одлука „донетих искључиво у Паризу и Берлину“.

    Како за Спутњик оцењује Ненад Радичевић, дописник Радио-телевизије Србије из Берлина, овај француско-немачки договор је покушај ЕУ, односно оних земаља које мисле да је неопходно показати неку солидарност према мигрантима, да нешто тим поводом ураде.

    „Они су сада већ сасвим свесни да договора са Вишеградском четворком и Италијом нема, и да су у том питању на супротним странама. Сећамо се да су још пре две или три године, када је била усвојена идеја Ангеле Меркел о избегличким квотама и распоређивању миграната који су примљени у ЕУ по земљама, Мађари рекли да они неће то спровести. Заправо се тај механизам никада и није спровео у дело. Зато сада одређени број чланица ЕУ, земље углавном северне и западне Европе, са изузетком можда Литваније и Хрватске — које су једна на истоку, а друга на југу Европе — покушавају да договоре неку врсту заједничке сарадње на неком другом нивоу и аутоматизују распоређивање избеглица, ако не међу свим чланицама, а оно међу половином чланица ЕУ“, објашњава Радичевић.

    Идеја тврђе Европе

    Према његовим речима, Немачка, Француска и преосталих дванаест земаља су са овим договором о мигрантима изашли по систему — ако ви нећете, ми хоћемо. Ипак, додаје, приметно је одсуство Италије у овом договору, а то је земља која је једна од оних у коју избеглице највише улазе, или то покушавају.

    „Проблем је у томе што Италија, односно њихов министар унутрашњих послова Матео Салвини, отворено стоји на становишту да треба правити ’тврђу‘ Европу и да избеглице не треба уопште примати. Италија је правила неке договоре са одређеним либијским снагама да они задржавају те избеглице, и ти договори чак постоје у реалности јер из Либије долази много мање бродова са избеглицама, али неко трајно решење и даље не постоји“, указује Радичевић.

    Матео Салвини
    © AP Photo / Maurizio Brambatti
    Матео Салвини, италијански министар унутрашњих послова - заговорник "тврђе" Европе

    Оно што је сигурно, каже саговорник Спутњика, јесте да је ЕУ јединствена, у смислу да не жели понављање сценарија са мигрантима од пре четири године, и немачка елита је спремна да то заустави.

    „Јасно је да ово решење није трајно и да ЕУ тек треба да нађе неко трајније решење, што је, уосталом, Урсула фон дер Лејен и најавила. Са друге стране, чини се да је доминантно становиште да је криза какву смо имали 2015. и 2016. године заустављена, а у европском блоку су сви свесни да много тога зависи заправо од ситуације на терену, у Африци и на Блиском истоку. Такође, свесни су и тога да ЕУ не може да затвори границе и не поштује међународне конвенције о избеглицама“, указује Радичевић.

    Гласнија шпанска реч

    Салвинијево игнорисање састанка у Паризу Радичевић сагледава у ширем контексту, односно не само у светлу неслагања око мигрантске политике.

    „Још пре месец и по дана, када су почели договори око избора нових функционера ЕУ, Италија је пре свега због своје политике ’крајње десно‘, односно због Матеа Салвинија, успела да себе истисне из круга земаља које одлучују. Дакле, Италија је, упркос томе што је њен глас и те како важан, због свог става о мигрантима, па буџетског дефицита и свега онога што није на сада ’на линији‘ ЕУ сама себе истиснула из врхушке ЕУ, док је, на пример, глас шпанског премијера постао знатно јачи“, каже Радичевић.

    Његов је утисак, како напомиње, и да је до размимоилажења на високом нивоу дошло и приликом избора Урсуле фон дер Лејен за председницу Европске комисије.

    „Матео Салвини је, колико знам, био заинтересован да његови посланици у ЕП подрже избор Урсуле фон дер Лејен под условом да она прихвати да италијански комесар буде политичар који је практично Салвинијева десна рука и који је једна чврста, ако не и крајња десница. Судећи по томе да Салвинијеви посланици нису гласали за Урсулу фон дер Лејен, а посланици Пет звездица, друге владајуће странке у Италији јесу, имам утисак да она није прихватила ту идеју Матеа Салвинија“, оцењује Радичевић.

    Треба имати на уму, додаје Радичевић, да је питање миграната прилично пало на агенди политике ЕУ, што због тога што нема толиког таласа избеглица у последње време, што због тога што се у Унији сада више баве унутрашњом реформом и питањем заштите животне средине, једног од кључних око којег ће се ломити ЕУ у наредном периоду.

    Тагови:
    ЕУ, савез, Емануел Макрон, Ангела Меркел
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога