Слушајте Sputnik
    Специјалци на улицама Ел Паса после пуцњаве

    Масовним убиствима требало би да се баве социолози, психолози и психијатри

    © AFP 2019 / JOEL ANGEL JUAREZ
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 91
    Пратите нас

    Масовна убиства у Сједињеним Америчким Државама, која су шокирала свет ових дана, могла би се довести у везу са „либералним“ законима о поседовању личног наоружања.

    Према прошлогодишњем истраживању организације „Смол армс сурвеј“, САД су прве у свету по броју комада ватреног оружја по глави становника — на стотину становника долази чак 120 комада оружја.

    Друго место на овој листи деле Србија и Црна Гора са три пута мање оружја по глави становника од САД — „свега“ близу 39,1 комада на стотину становника. Међу првих десет пласирали су се и Кипар, Финска, Исланд, Босна и Херцеговина, Аустрија, Македонија и Норвешка.

    Пракса је показала да у свим овим државама постоји ригорознија контрола особа којима се издаје дозвола за ношење оружја и због тога су масовна убиства реткост, за разлику од ситуације у САД.

    Клинички психолог Александра Јанковић каже за Спутњик да свакако постоји веза између доступности оружја и масовних убистава, јер чим је оружје доступно без контрола које би укључивале и процену здравственог стања — шансе за злочине се повећавају.

    Историја „искакања“

    „По правилу — људи који раде такве ствари нису неко ко искочи једном, него увек постоји неки историјат коришћења и познавања оружја, интересовања, праћења тих сајтова, и сви они имају специфичну оријентацију. И када мало загребете, обично се испостави да су они ’вежбали‘ за тренутак када ће направити некакав масакр. Тешко да је то спорадично“, каже Јанковићева.

    „С друге стране, будући да је реч о развијеној земљи демократије, која има најразличитије борце за „ова или она права“, поседници оружја су најчешће заштићени и информације о њима су најчешће недоступне социјалним службама, које би могле да укажу на проблем“, додаје она.

    Холивудски глумац Чарлтон Хестон, председник америчке Националне асоцијације за оружје.
    © AP Photo / Jim Cole
    Холивудски глумац Чарлтон Хестон, председник америчке Националне асоцијације за оружје.

    „Ригорознија контрола издавања дозвола за ношење оружја у сваком случају би у некој мери спречила масовна убиства. Генерално, врло је важно да особе које поседују или носе оружје буду подвргнуте здравственим прегледима, али не само на почетку кад им се изда дозвола“, истиче Јанковићева.

    „Исто као и за возачку дозволу. Јер — ко вам гарантује да неко ко је у једном тренутку био психички стабилан и способан није у неком периоду ’искочио‘. Као кад се тражи здравствено уверење за возачку дозволу па ви морате да је обнављате, односно да идете на поновни преглед, овде је још важније да постоји контрола, и то још ригорознија. И, наравно, без тих могућности — ’тај не би ништа направио, да не детаљишемо‘. Итекако треба да се детаљише“, закључила је Јанковићева

    Традиционално наоружани југ САД

    С друге стране, професор београдског Факултета безбедности Зоран Драгишић сматра да се не може рећи да постоји веза између поседовања оружја и масовних убистава.

    „Постоји једно правило — да људи убијају људе, не убија оружје. Ја сам, наравно, против тога да грађани имају оружје у свом поседу. Мислим да грађани у уређеним државама немају разлога за тако нешто“, каже Драгишић.

    Када су у питању САД — прописи су различити од државе до државе. Тако, на пример, у јужним савезним америчким државама постоји традиција да људи имају оружје.

    „У неким државама можете отворено да носите оружје ако га имате, али то је просто део неке традиције и културе. У САД то није од јуче, они то оружје имају 200 година, па се овакве ствари нису догађале“, подсећа наш саговорник.

    Драгишић сматра да су се масовна убиства у САД у претходних неколико дана много ближа сценарију масовног убиства на Новом Зеланду, које је извршио терориста у џамији.

    Екипа хитне помоћи интервенише након напада на џамију на Новом Зеланду
    © AP Photo /
    Екипа хитне помоћи интервенише након напада на џамију на Новом Зеланду

    „Иако у случајевима убистава у Ел Пасу и у Дејтону полиција још увек истражује мотиве, очигледно је реч о некаквим „параполитичким мотивима“ и о нападу на Хиспаноамериканце или мигранте“, додаје Драгишић.

    Масовна убиства у „мирним државама“

    Узроцима и разлозима масовних убистава требало би да се позабаве и социолози и психолози и психијатри, а посебно стручњаци за безбедност. Драгишић подсећа и на масовно убиство у Норвешкој, у држави у којој људи немају оружје.

    „Имате и такве државе у којима је оружје апсолутно забрањено или су закони крајње ригорозни, па се опет дешава да долази до злочина који се почине ватреним оружјем. Дакле, то је криминална сфере. Ако неко има намеру да изврши некакав терористички чин или неки други злочин ватреним оружјем, он ће до тог оружја доћи на овај или на онај начин“, истиче Драгишић.

    Према његовим речима — потребна је много ригорознија контрола екстремистичких група и људи који су спремни да почине масовна убиства, него издавања дозвола за ношење оружја.

    Револуција у Тексасу

    „У Србији и Црној Гори постоји култура поседовања оружја и, генерално, тешко се брише таква културолошка црта“, сматра Драгишић.

    „Како ћете ви у Тексасу забранити поседовање оружја? Па имаћете револуцију! 99,99 одсто људи који имају оружје никад нису извршили никакав злочин нити намеравају да га учине“, наглашава саговорник Спутњика.

    Он наводи примере терористичких напада у Западној Европи, у којима су терористи нападали камионима и моторним возилима. Зато је потребна ригорознија контрола екстремистичких група и потенцијалних терористичких организација.

    „Потребан је појачан рад и на друштвеним мрежама, али и непосредно праћење људи који заступају такве идеологије, а које су у темељима оваквих злочина. Над тим људима треба појачати контролу. Што се тиче оружја — нисам сигуран да се ту може много променити“, закључио је Драгишић.

    Тагови:
    оружје, масовна убиства, Норвешка, Нови Зеланд, Црна Гора, Србија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога