Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1907
    Пратите нас

    За истину никада није касно. Ако је тек сада дошло време да се они код којих су углавном и нож и погача упознају са чињеницама о дешавањима на Косову и Метохији у последње две и више деценије — онда га треба максимално искористити.

    На то указује и потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић, када говори о предстојећем јавном претресу у америчком Конгресу, који ће, како каже за Спутњик, означити покретање дипломатске акције, односно, контра-офанзиве у САД, чији је циљ промовисање истине о Косову и Метохији. На питање зашто баш сада, или тек сада, Маринковић, који је и један од иницијатора прошлогодишњег оснивања Конгреса српско-америчког пријатељства, недвосмислено одговара:

    „Дефинитивно се политика дела администрације и Беле куће и Савета за националну безбедност и Стејт департмента — променила и променила се клима. Суштински — питање Косова и Метохије је поново на столу. Као парламентарац идем годинама у Америку и имам састанке у Конгресу, Сенату, Стејт департменту и док је била Обамина администрација — они Косово нису ни стављали на дневни ред, као питање о коме је потребно разговарати, сматрајући да је оно решено, да то више није проблем, спуштајући га на ниво трећег, четвртог ешалона у Стејт департменту“, каже потпредседник Скупштине.

    Друга клима

    Он указује да треба да искористимо разумевање и пријатељство конгресмена Стива Стајверса и Емануела Кливера, који су копредседавајући српског кокуса у Конгресу и Сенату, да би промовисали наше ставове и позицију, али и документацију о свему ономе што се дешавало на територији Косова и Метохије од почетка сукоба средином деведесетих година прошлог века.

    „То се односи на истину о несталим Србима, силованим женама, погромима, запаљеним кућама, протераним људима, најнижем проценту повратка људи који су избегли по целом свету. Тај проценат је нижи од два одсто од укупног броја оних који су протерани после 10. јуна 1999. године. Хоћемо да презентујемо те чињенице, и то не само представницима српског кокуса, који знају истину и добро су упознати са дешавањима у региону, него једном ширем кругу представника Конгреса, Сената, тинк-тенк организација, универзитета“, наводи потпредседник Скупштине Србије.

    Амерички Капитол у Вашингтону
    © AP Photo / Alex Brandon
    О истини на Косову и Метохији на јесен пред америчким Конгресом

    Циљ је, како напомиње, да се једним проактивним ставом упозна што више оних који доносе одлуке у Вашингтону о томе шта се десило, али и да Србија има легитимне интересе на територији Косова и Метохије. Додаје да ће то, свакако, бити и реакција на оно што раде сепаратисти са Косова, који су са председавајућим Комитета за спољне послове и албанским лобистом Елиотом Енгелом у априлу у Конгресу промовисали причу о наводном силовању 20.000 жена на Космету.

    „Када једна прича буде поновљена много пута, онда је јавност, медији, али и политичари који не знају много о нашем региону и односима, прихватају здраво за готово и то постаје „истина“ против које је врло тешко борити се“, истиче Маринковић.

    Контраофанзива

    „Ми фактички узлазимо у једну врсту нове контра-офанзиве када је у питању политика према КиМ, када је у питању однос и промовисање пропагандне активности, када су у питању САД. Ово је само почетак те контра-офанзиве. Као када су у питању односи са Русијом и НР Кином, треба да будемо што више присутни и у Вашингтону и да овакве ствари, презентације и сваку прилику коју има било који представник државе, користимо како би промовисали наше легитимне интересе, посебно оне на КиМ“, каже Маринковић.

    Очигледно је, додаје он, да питање Косова ни за Вашингтон више није решено, него је то и даље отворен проблем, где се морају уважити легитимни интереси Републике Србије и српског народа.

    Да ли на то указује и недавно саслушање премијера у оставци привремених институција самопроглашене државе Косово Рамуша Харадинаја пред новоформираним Специјалним тужилаштвом у Хагу, који је осумњичен за злочине док је био један од челника терористичке такозване ОВК?

    О његовим злочинима над Србима, али и о „непослушним“ Албанцима ће бити речи на јесен у Конгресу, као и о злогласној „жутој кући“, месту ужаса, где су на живо заробљеним младим Србима вадили органе за продају, о чему је у свом извештају писао известилац Савета Европе, Дик Марти. Биће речи и о масовном егзодусу Срба са Космета после потписивања Кумановског споразума у јуну 1999. године. И погрома који се дешавао онима који су остали на Косову и Метохији.

    Елиот Енгел предаје Рамушу Харадинају америчку заставу на поклон, приликом посете Приштини новембра 2017. Енгел важи за једног од најпроминентнијих албанских лобиста у Вашингтону, а у посету Београду и Приштини дошао је, како каже Небојша Човић, да да ветар у леђа Харадинајевим идејама о задржавању царина на српске производе.
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Албански лобиста, конгресмен Елиот Енгел предаје Рамушу Харадинају америчку заставу на поклон, приликом посете Приштини новембра 2017.

    Чињенице о свему што се дешавало имаће прилике да чују представници одбора за спољне послове и правосуђе, али и други конгресмени и сенатори.

    Лобирање и паре

    На питање колико су за успешно лобирање у америчкој администрацији пресудне паре којима Албанци располажу, саговорник Спутњика каже да то што Албанци, захваљујући чињеници да имају новац од наркотрафикинга и других криминалних активности, успевају да добију подршку одређених кругова — није наш највећи проблем.

    „За нас је већи проблем што смо ми од 2000. године изгубили наредних 12 година, јер су политичари били толико неодговорни и неактивни да је Косово сваким даном добијало део суверенитета и признања неких земаља, без било какве реакције и без било какве борбе“, истиче потпредседник Скупштине.

    Сада је, како истиче, ситуација дијаметрално другачија и та борба за КиМ и за наше легитимне интересе је очигледна.

    „Пола земаља које су признале самопроглашену независност Косово нису то урадиле зато што су сматрале да је Косово спремно да буде држава, да то заслужује и да је то у складу са међународним правом, или у складу са притиском великих сила, патрона независног Косова. Признали су Косово зато што смо ми били неактивни, нисмо радили са тим земљама, како би им показали да то није добро, да није у складу са међународним правом, а на крају — ни са правдом“, сматра Маринковић.

    Зато први српски излазак пред америчке конгресмене и сенаторе неће бити и последњи, уверен је саговорник Спутњика.

    Тагови:
    лобирање, Косово и Метохија, истина, Конгрес САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога