Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Продаја златних полуга у Пекингу

    Златна грозница 21. века наговештава крах традиционалних валута

    © AFP 2019 / STR
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1823
    Пратите нас

    Цена злата је достигла рекордну вредност за последњих шест година, достигавши 1.500 долара за унцу. Аналитичари, имајући у виду нестабилну ситуацију у свету, очекују да ће његова вредност и даље расти.

    Цена злата од почетка године порасла је за 17 одсто и наставиће да расте. Традиционално, инвеститори улажу у злато када од економије не очекују ништа добро, сматра аналитичар професор Валентин Катасонов, председник Руског економског друштва „С. Ф. Шарапов“. 

    „Раст цене злата је индикатор да се ситуација у свету погоршава. Може се десити да традиционална средства за плаћања постану неприкладна. На пример, због девалвације, или уништења неке државе која је штампала неку валуту. Злато је чврста валута, која се скупља у периоду када се очекују катастрофе“, мишљења је руски аналитичар. 

    А свет је пун несугласица великих сила, које потресају тржиште. Забринутост изазивају трговински рат Кине и САД, снижење каматне стопе у САД, слабљење позиције америчке валуте, девалвација јуана, санкције Запада према Ирану, Венецуели, Русији, конфликт западних држава са Ираном у Персијском заливу, „брегзит“, али и лоша статистика светских економија. На пример, најјача економија у Европи — Немачка, показала је најгори резултат за последњих 10 година. Све ово обесхрабрује инвеститоре и приморава их да се осигуравају куповином златних полуга. Злато представља заштиту од инфлације и од таласања на берзи и инструмент је диверсификације инвестиционог портфолија. 

    Повратак златном стандарду? 

    Катасонов подсећа да је цена злата вештачки спуштана више од 30 година. Године 1976. на Јамајци је одржана конференција, чији је резултат била демонетизација злата. Злато је престало да буде новац. Ту улогу је преузео долар. 

    „Дејуре је дошло до демонетизације злата, али није дефакто. Злато је остало конкурент долару. То је утицало на пораст цена тог драгоценог метала на светском тржишту. Америка је дуго снижавала цену злата, пуштајући у промет своје златне резерве“, објаснио је професор.

    „Што је већа цена злата, то је слабији долар“, наводи Катасонов, који има теорију да је у тој борби са златом Америка исцрпела своје златне резерве. 

    Међутим, мала је вероватноћа да се може вратити златни стандард. Државе су се сувише заглибиле у кредите у доларима и у америчким хартијама од вредности.

    „У савременом свету је немогуће привезати валуту ни за један метал, сировину или неки други ресурс. То је прошли век валутних система“, рекао је једном приликом бивши министар финансија Русије Алексеј Кудрин.

    То државе знају, па се усредсређују на коришћење националних валута у међусобној трговини (на пример рубља и јуан). 

    Русија достигла рекорд СССР-а 

    Током прошле године, централне банке су купиле максималну количину злата од 1971. године. Највећи купац је била Русија, са 274,3 тоне драгоценог метала. За њом следе Кина, Мађарска, Пољска, Египат, Казахстан и Индија. Углавном су злато куповале централне банке — 651 тону. 

    За сада највише златних резерви, према званичним подацима, поседују САД — 8.133,5 тона. На другом месту је Немачка, са 3.367,9 тона (54 одсто свих резерви), Италија (2.451,8 тона), Француска (2.436 тона), а петорку затвара Русија са 2.207 тона злата.

    Ако се злато прерачуна у доларе, златне резерве Русије се крећу у вредности од око 100 милијарди долара. Ако се подсетимо да су највеће резерве злата СССР-а забележене 1941. године — 2.800 тона, видећемо да се Москва убрзано креће ка тој цифри. Међутим, проблем представља и ограничена производња. У целом свету се произведе свега 4.300 тона овог драгоценог метала.

    Ипак, Русија је достигла други рекорд СССР-а: произвела је 304 тоне злата, колико је последњи пут било забележено 1988. године. Сибирска пространства су веома дарежљива.

    Тагови:
    резерве, Русија, злато
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога