Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Лобирање и корупција

    Где почиње корупција, престаје лобирање

    © Фото : Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    6338
    Пратите нас

    Тамо где нема законом регулисаног лобирања царује корупција, отуда је и највећи значај почетка примене првог Закона о лобирању у Србији што је коначно и та област код нас формално-правно уређена.

    Закон о лобирању ступио је данас на снагу, девет месеци по доношењу у Скупштини Србије управо како би се дало времена да би у потпуности могао да буде примењен. Реч је о првом таквом пропису донетом у нас. Зато стручњак за лобирање, научни сарадник Института за међународну политику и привреду Ненад Васић за Спутњик каже да је, иако има мана, најважније што смо коначно добили такав закон.

    Проблем настаје када не постоје прописи који регулишу опсег и контролу лобирања, па тада лако постоји могућност да се са званичне скрене у сиву зону, поготово у земљама са крхком демократијом. А ни оне које се демократијом диче нису имуне на корупцију. Општепозната је афера која је пре неколико година потресала Европски парламент када су тројицу посланика подмитили новинари који су тиме хтели да укажу на могуће злоупотребе лобирања.

    Регистар професионалних лобиста

    Васић као аутор више књига и научних радова и у земљи и у иностранству на тему лобирања сматра да у први план треба ставити вредности Закона о лобирању.

    Организација „28. Јун“, једина са ових простора, има консултативни статус при Уједињеним нацијама. То јој омогућава да активно учествује у лобирању за српске националне интересе пред свим значајним међународним институцијама.
    © Фото : "28. Јун"
    Организација „28. Јун“, једина са ових простора, има консултативни статус при Уједињеним нацијама. То јој омогућава да активно учествује у лобирању за српске националне интересе пред свим значајним међународним институцијама.

    „Велики допринос јесте што се уводе регистар и евиденција лобиста према којима ће се знати ко је легалан, професионални лобиста, а ко не. Такође, велики допринос је то што се државним званичницима забрањује да се две године по завршетку мандата професионално баве лобирањем како не би дошло до сукоба интереса, узурпација, разноразних манипулација и корупције“, објашњава саговорник Спутњика.

    На питање да објасни како лобирање дестимулише корупцију, он одговара да корупција никада није била лобирање и да неће бити.

    „Ту треба правити разлику. Тамо где почиње корупција престаје лобирање. Када нешто корупцијом добијате то је криминал, чему онда лобирање? Нема потребе да лобирате. Наш закон о лобирању прави јасну разлику шта лобирање јесте и то се у одредбама тачно наводи“, истиче Васић.

    Лобирањем се, како објашњава, утиче на органе власти како на републичком, тако и на покрајинском и локалном нивоу, као и на друге носиоце јавних овлашћења у поступку доношења закона и других прописа из њихове надлежности. Циљ је, наравно, остваривање интереса корисника лобирања.

    И странци лобисти

    Он напомиње да се и странци у Србији могу бавити лобирањем и да ће бити познато ко врши утицај у нашим организацијама и институцијама политичког система. Јавност ће бити о томе обавештена, јер ће уговори о лобирању бити транспаренти, каже Васић.

    „Не можете да имате висок степен демократичности и транспарентности у обављању јавних функција у државној администрацији ако не знате ко се с ким састао, ко је то наручио, ко то плаћа, ко те људе шаље и чије приватне интересе они заступају да би они постали јавни. У овом случају ће се то тачно знати, јер ће се сваки лобиста приликом уласка у било коју јавну институцију и организацију легитимисати, унапред најавити с ким се састаје и сви ти уговори наручилаца ће бити јавни и у регистру лобиста и знаће се тачно ко је лобирао за шта. И то ће моћи јавно да се испрати“, наглашава саговорник Спутњика.

    Он наводи да је законом тачно прописано која су права, обавезе и одговорности клијента који је наручилац лобирања, лобисте као извођача радова и лобираног лица, односно сва три субјекта у процесу лобирања.

    ЕУ превазишла САД

    Чињеница је да су у лобију, предворју Парламента Велике Британије, још у 17. веку посланици могли да примају грађане, али се ипак САД сматрају родним местом лобирања где је први такав случај забележен 1792. године.

    Елиот Енгел предаје Рамушу Харадинају америчку заставу на поклон, приликом посете Приштини новембра 2017. Енгел важи за једног од најпроминентнијих албанских лобиста у Вашингтону, а у посету Београду и Приштини дошао је, како каже Небојша Човић, да да ветар у леђа Харадинајевим идејама о задржавању царина на српске производе.
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Албански лобиста, конгресмен Елиот Енгел предаје Рамушу Харадинају америчку заставу на поклон, приликом посете Приштини новембра 2017.

    Центар окупљања значајних људи Вашингтона био је „Вилард хотел“, у који су долазили, између осталих, многи конгресмени, али и председник Грант, сваког поподнева на пиће. То су многи користили чекајући их у ходнику, због чега их је Грант крстио као лобисте. Већ средином 19. века утврђена су правила лобирања у Конгресу САД.

    Међутим, претходних година је Брисел са више од 10.000 лобистичких организација премашио Вашингтон. Не само да су се државе и на тај начин бориле за улазак у ЕУ и бољи статус у њој, него и за коришћење ЕУ фондова којима се финансирају пројекти. Свака озбиљнија консалтинг агенција тако има и своју лобистичку организацију.

    Србија, дакле, са правилима касни век и по. Зато ћемо вероватно брзо мењати и допуњавати решења, јер је већ сада јасно да је, на пример, одредба према којој се лобирањем могу бавити и одређена лица, иако нису уписана у регистар лобиста, проблематична. Међутим, први корак је учињен, закључује Васић.

    Тагови:
    ЕУ, САД, корупција, лобисти, закон, лобирање
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога