Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Приштина, заставе тзв. Косова и САД

    Вашингтон и Лондон „перу руке“ од ОВК?

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    43125
    Пратите нас

    Западу досад није сметало што на челним позицијама седе бивши припадници тзв. ОВК, а сада им је одједном стало да на челу неке агенције буде неко ко нема везе са овом организацијом, каже саговорник Спутњика.

    Одбор косовске Агенције за поређење и верификацију имовине остао је без још једног члана. Наиме, после одлуке британског амбасадора да се повуче из те агенције због именовања на место председника Насера Шаље, бившег команданта некадашње ОВК, то је учинио и амерички амбасадор Филип Коснет.

    Једини проблем је што они, бар јавно, нису то урадили из разлога што је Шаља потенцијални путник за Хаг, већ су као образложење навели да је — неквалификован за ту позицију.

    Шаља узвраћа ударац

    Критику на рачун Шаље изнео је и немачки амбасадор у Приштини Кристијан Хелд, који је изјавио да „нико не треба да очекује да они који покушавају да помогну буду само декор“. Додао је да страни амбасадори не могу да буду третирани као „завесе за прозоре“.

    Пет месеци раније, одлазећи британски амбасадор Рори О'Конел дао је оставку на место председника одбора Агенције, такође због Шаље, уз објашњење да је косовска скупштина именовала кандидата који не испуњава критеријуме за ову позицију.

    У исто време, Шаља им је поручио да „нема намеру да даје оставку“, јер су га на ту позицију изгласали посланици Скупштине Косова. Идикативно је и то да су се тек после више месеци од Шаљиног избора Американци и Британци забринули због његове некомпетентности.

    Зашто међународни представници јасно не кажу да им смета чињеница да је он бивши припадник ОВК, већ траже изговоре? Да ли је овде у питању лицемерје или њихов покушај да се „незванично“ дистанцирају од ОВК?

    Политички аналитичар Бранко Радун каже да у целој овој ситуацији има и једног и другог.

    „Политика великих сила никада није транспарентна у смислу да ће навести праве разлоге за неке своје одлуке. Они их због својих разлога обично маскирају неким другим аргументима, тако да ни ово није нешто због чега би требало да се чудимо. Било је много озбиљнијих и већих примера тих њихових двоструких стандарда“, наводи Радун.

    Графит ОВК на конзулату Србије у Бечу
    © Tanjug / Зоран Мирковић
    Графит ОВК на конзулату Србије у Бечу

    Дистанцирање Запада

    Оно што је Радуну „запало за око“ јесте да су овакви случајеви дистанцирања учестали откад је прорадио Суд за злочине ОВК.

    „Занимљиво је да им досад људи из ОВК нису сметали, без обзира на којој су функцији. Али чини се да сада то почиње да им смета, мада опет недовољно да отворено кажу: 'Сметају, јер су били команданти ОВК и што можда имају руке упрљане крвљу'. Али ипак се нешто дешава. Наравно, не очекујемо да ће се сад ту десити нека велика правда у корист Срба, али је јасно да постоји одређени притисак и намера из Лондона и Вашингтона да се „замене“ политички челници из бивше ОВК неким новим снагама које нису компромитоване“, оцењује Радун.

    Наш саговорник каже да таква намера постоји већ неко време, али да досад нису били баш одлучни у томе јер су припадници ОВК ипак „њихови“ људи.

    Филип Коснет, амерички амбасадор у Приштини, саопштио је да је поднео оставку на чланство у одбору ове агенције и образложио своје напуштање ставом изнетим на дан када је Шаља изабран.

    „САД су поднеле оставку у Одбору косовске Агенције за поређење и верификацију имовине, као што је то раније учинила Велика Британија. Нећемо наставити да учествујемо, јер руководство тог одбора служи личним и политичким интересима, више него људима. Избор неквалификованих особа на владине позиције штети имиџу Косова и доприноси слабљењу поверења код народа“, написао је Коснет на свом профилу на Твитеру.

    Ко је Насер Шаља

    Насер Шаља је био оптужен за ратне злочине у предмету Клечка, заједно са замеником премијера у оставци Фатмиром Љимајем.

    У Клечкој је се десио масакр, масовно убиство 22 цивила српске националности током јула 1998. Њих је ОВК киднаповала, стрељала, а потом спалила. То је био један од најтежих злочина које је починила ОВК пре и током рата на КиМ.

    Припадници албанске терористичке ОВК су у току 1997. и 1998. киднаповали цивиле и припаднике југословенске војске и српске полиције. У периоду од 17. до 22. јула 1998. припадници ОВК су, током напада на село Ораховац, киднаповали и заробили 43 цивила српске националности, које су са још око стотину других заробљених из околних места одвели према Малишеву, а касније у Клечку, где је била једна од база ОВК.

    Директно одговорним, осим Љимаја, сматра се и 11 припадника 121. ОВК бригаде коју је Љимај предводио, од којих би један могао бити потенцијални сведок — Бесим Шурдај.

    Шта је КАУВИ

    Косовска агенција за упоређивање и верификацију имовине (КАУВИ) формирана је 9. јуна 2016. године одлуком Скупштине Косова а Српска листа је још тада предала покрајинском Уставном суду захтев за повлачење Закона о тој агенцији, јер је изгласан уз кршење процедуре предвиђене косовским уставом.

    Агенција која је правни следбеник Косовске агенције за имовину има надлежност да прима захтеве заинтересованих лица за повраћај имовине на Косову, која им је након 1999. године незаконитим путем одузета.

    Како је још 2016. упозоравала Српска листа, повратак расељених Срба и неалбанаца лимитиран је недостатком ефикасног механизма за повраћај узурпиране имовине. Притом, Агенцији за упоређивање и верификацију имовине дато је у надлежност право да управља имовином расељених лица која нису у могућности да је користе.

    Тагови:
    ОВК, Велика Британија, Америка, приштина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога