Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Балистичке ракете кинеске војске

    Европа — америчка монета за поткусуривање у трци с Кином

    © AP Photo / Andy Wong
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 472
    Пратите нас

    Прича о томе да је кинеска војна моћ постала опасност за Европу и да су за обуздавање Кине одговорне САД је само изговор за убрзано наоружавање и распоређивање америчких ракета средњег домета на азијском континенту.

    Да Кина има не само намеру, него и у сопственим документима зацртан циљ којем се врло примакла, да у догледно постане економски најјача земља света ни за кога одавно није непознаница. О томе сведочи и њен глобални пројекат „Један појас — један пут“. Није спорно ни да су најважнија инјекција посусталој западноевропској привреди биле управо директне кинеске инвестиције. Међутим, најновије оцене појединих америчких медија да кинеска војна моћ представља претњу за безбедност и интересе европских држава, свакако је новина која изазива запитаност.

    Вашингтонски дневник „Хил“ констатује да Кина, која се некада сматрала неискоришћеним пољем за европске инвестиције и извоз, данас изазива забринутост у Европи. Портал даје за право генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу који је током прошлонедељне посете Аустралији изјавио да нагли раст кинеске војне моћи има последице за НАТО и Европу у целини.

    Аутора чланка брине то што Кина више не жели да буде само азијска сила, што је Пекинг јасно ставио до знања да намерава да прошири своје присуство у многим регионима света — на Арктику и у Африци, а истовремено је очигледан даљи раст кинеских инвестиција у Европи, па и у државама Источне Европе и Средоземља.

    Кина није освајач

    Портал наводи да је битно што је Европа покренула питање претње која долази из Кине, нагласивши да то отежава „често непријатељски став администрације председника САД Доналда Трампа према земљама ЕУ“.

    Кина ЕУ
    © AP Photo / Andy Wong
    ЕУ као амерички изговор за трку с Кином

    Спољнополитички коментатор и добар познавалац прилика на азијском континенту Борислав Коркоделовић нема дилему да је у позадини таквих тврдњи тражење изговора за намеру да САД распореде нуклеарне ракете средњег домета на азијском континенту.

    „У овом тренутку кинеска војска још је у замашном процесу реорганизације и она не може да представља претњу по континенталну Европу, нити она има неке амбиције у том погледу. Међутим, читава историја Кине говори о томе да је она, пре свега, земља која није освајач. Ту се у ствари више ради генерално о расту Кине у свету“, сматра Коркоделовић.

    Он за Спутњик напомиње да се аутор чланка у „Хилу“, иначе конзервативном гласилу, бави питањима ревизионизма, како се то назива у америчкој литератури, а у ствари је реч о прерасподели моћи која је у току на глобалном плану — о јачању Кине, учвршћивању позиције Русије, одлучном отпору Ирана, расту и економском јачању Индије. Све то у америчкој политичкој литератури доживљавају као ревизионизам, каже тај спољнополитички коментатор, истичући да следбенике таквог размишљања имају и у Европи, какав је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

    Прерасподела моћи

    И најновија догађања у Азији су управо последица процеса прерасподеле моћи, сматра он.

    „То су, пре свега, догађања у Хонгконгу, која су типична обојена револуција. Затим, то је индијско укидање полуаутономног статуса Кашмира и трећа ствар која ће бити врло интересантна у наредним недељама је споразум САД са талибанима и евентуално властима у Кабулу о повлачењу више хиљада америчких војника из Авганистана, из рата који је, практично, заборављен, где ће САД на неки начин признати да су га изгубиле“, објашњава саговорник Спутњика.

    Отуда, у тренутку крупних дешавања у Азији, Столтенбергов пут у азијско-пацифички регион пада само неколико дана пошто га је посетио и амерички секретар за одбрану Марк Еспер. Обојица су, како подсећа Коркоделовић, упозорила на растућу моћ Кине, коментаришући то из војничког угла.

    Заједнички наступ САД и НАТО према Кини

    Коркоделовић указује на још један значајан моменат — на иступање САД из Споразума са Русијом о ограничавању ракета средњег домета, које је дошло пошто је Кина, која није била део тог споразума, почела да их производи.

    „Американци су, то је све очигледније, иступили из Споразума са Русијом како би имали одрешене руке у Азији и у односу на Кину. Кина није била потписник тог споразума између Регана и Горбачова, али Кина каже: ’Ми имамо знатно мање ракета него што их имају Американци и Руси‘. Процене су да Кина има 290 нуклеарних бојевих глава у поређењу са 1.600 руских и 1.750 америчких“, напомиње наш саговорник.

    Америчка балистичка ракета средњег домета Першинг 2 у америчкој бази у Немачкој 1987.
    © AP Photo / Thomas Kienzle
    Америчка балистичка ракета средњег домета "Першинг 2"

    Према његовим речима, САД тренутно имају добар изговор да убрзају распоређивање својих ракета средњег домета у континенталном делу Азије.

    „Читава прича часописа ’Хил‘, и не само његова, о кинеској опасности по Европу је у ствари изговор за убрзано наоружавање САД и распоређивање ракета средњег домета на азијском континенту. Еспер је рекао да би желео да то буде остварено наредних месеци, али тај процес је дужи. Са њим се слаже и Столтенберг, тако да је то у ствари заједнички наступ НАТО-а и војних кругова САД према НР Кини“, изричит је Коркоделовић.

    Он подсећа да је Пекинг упозорио Аустралију, Јужну Кореју и Јапан да не улазе у такве аранжмане са Вашингтоном, зато што је Кина спремна да на сваки могући начин одговори на такве изазове.

    На питање у којој мери је све то део предизборне кампање у Америци, јер је за војно јачање Кине оптужен Трамп, пошто није био довољно одлучан да је заустави, Коркоделовић одговара да је то неспорно усмерено против политике коју амерички председник покушава да води.

    Трамп је, пре свега, човек пословних кругова који је покушао да САД извуче из неколико ратова, од којих је само авганистански коштао билион долара. Ти ратови су много коштали америчку привреду, коју би он да подстакне, али војно-индустријски комплекс не подржава такав приступ, закључује саговорник Спутњика.

    Тагови:
    САД, Кина, ракете средњег домета, војна моћ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога