Слушајте Sputnik
    Мигранти у Сарајеву

    На делу тихи рат до последњег Србина у Федерацији БиХ

    © AP Photo / Amel Emric
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 694
    Пратите нас

    Федерација БиХ суптилним методама покушава да натера Србе из овог ентитета да оду. Последњи у низу је покушај да у српском селу Медено Поље у општини Босански Петровац направи камп за мигранте из афроазијских земаља.

    То за Спутњик тврди Ђорђе Радаковић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, који је поводом ових намера упутио отворено писмо амбасадорима земаља и сведока-потписника Дејтонског споразума. У писму се наводи да нико нема ништа против миграната, али да ће ако се сместе у овој етнички чистој српској средини, Срби који су се вратили на своја огњишта напустити ову територију.

    Да ли Анекс 7 важи?

    „Ово што се ради је директно кршење Анекса 7 Дејтонског споразума, односно, Споразума о избеглицама и расељеним лицима. Од потписница Дејтона, то јест од њихових дипломатских представника смо тражили да објасне да је Анекс 7 још на снази и да не могу да се праве мигрантски центри у етнички чисто српској средини, јер тиме би било угрожено не само једно село, већ неких десетак српских села у општини Босански Петровац“, објашњава наш саговорник.

    Ово није први пут, додаје он, да су од амбасадора држава-потписница Дејтонског споразума тражили да се одреде према положају Срба који живе у федералном делу БиХ, с обзиром да су они суочени са низом проблема који им угрожавају опстанак на својим огњиштима.

    „Пре рата 1991. године на територији Федерације живело је 530.000 Срба, а данас их је по попису из 2013. године само 56.000. Тек неких 10 одсто Срба се вратило у своје домове. Постоји масовна опструкција од стране федералних и кантоналних власти у Федерацији БиХ када је реч о повратку Срба. Тражили смо да се дозволи органима који су задужени за спровођење Анекса 7 да се примене одредбе из Устава БИХ, да се приликом запошљавања у јавним службама и институцијама Федерације примењује попис из 1991. године, како би било пропорцијалног запошљавања, што значи да 17 одсто свих запослених у јавним службама морају бити Срби. Имамо сада општине у Федерацији где је од 110 запослених у јавним службама само један Србин“, каже Радаковић.

    Срби живе у шаторима 

    Осим запошљавања, наш саговорник наводи и проблем обнове кућа. Он каже да на територији Федерације постоје укупно 1500 српских села која нису обновљена, или су у њима обновљене једна или две куће. Такође, 163 српска села су и даље у рушевинама.

    „Имамо велики број села где су се људи вратили, а да немају ни струју ни воду, а неки живе и под шаторима. Али, то је очито нека стратегија Федерације да на сваки начин блокира повратак Срба“, уверен је наш саговорник.

    Радановић каже да су осим основних људских права, Србима угрожена и верска права. Као пример тога каже да у Федерацији не прође ниједан дан, а да се не деси неки инцидент у неком верском објекту.

    „Имали смо 38 напада на једну цркву само у току године. За Илиндан се, рецимо, у једном нашем месту где се овај празник прославља, ове године појавио човек са аутоматским оружјем и запуцао! Наравно да су се сви разбежали!“, наводи само неки од примера наш саговорник.

    Невидљиви за државу

    Колико су Срби невидљиви у Федерацији, говоре и ови подаци. У администрацији Министарства унутрашњих послова Унско-санског кантона запослено је само 1,74 одсто Срба, иако су наши сународници чинили више од 30 одсто становништва 1991. године.

    Примера ради, у МУП-у Кантона Сарајево запослено је 3,04 одсто Срба, а Срби су на територији Кантона Сарајево чинили око 30 одсто становништва.

    Структура запослених по националној припадности у министарствима, управама и јавним предузећима на нивоу Федерације и на нивоу кантона је понижавајућа за српски народ. Честа је појава да кантонална министарства и јавна предузећа немају ниједног запосленог Србина.

    У административним службама у 70 општина Федерације БиХ на прсте се могу пронаћи запослени Срби, а чести су примери општина да није запослен ниједан, иако је према попису ту живело и више од 20 одсто Срба. Изузетак су општине Дрвар, Грахово, Босански Петровац и Гламоч.

    По Радановићевим речима, ово је само део проблема са којима се Срби у Федерацији суочавају. Писмо Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ упућено је амбасадама Европске уније, Француске, Немачке, Руске Федерације, Велике Британије и Северне Ирске и САД.

    Иначе, према Анексу 7 све стране су обавезне да предузму све неопходне кораке за спречавање активности које би ометале или спречавале повратак и останак избеглих лица. У њему се наводи да ће се створити политички, економски и друштвени услови који доприносе добровољном повратку и хармоничној реинтеграцији избеглица.

    Тагови:
    положај Срба, Федерација БиХ, срби, мигранти, БиХ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога