Слушајте Sputnik
    Ујединитељски сабор у Украјини

    Грчки удар на „украјинску цркву“ са великим последицама

    © Sputnik / Стрингер
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    12003
    Пратите нас

    Две комисије Грчке православне цркве саопштиле су да су против признања „нове цркве“ у Украјини, а то питање ће ставити на дневни ред Синода Грчке православне цркве у октобру. До признања помесне цркве долази се само поштовањем канонског поретка, који је у случају Украјине у потпуности прекршен.

    Према речима неименованог извора из грчког црквеног круга, то питање може да разматра искључиво велики Синод Грчке православне цркве, који се састаје само једном годишње у октобру, стога ће то питање и бити размотрено тада.

    Он је прецизирао да су за признавање „нове цркве“ биле формиране две комисије унутар Грчке православне цркве и да су обе изразиле негативно мишљење.

    Нико нема право на упад

    „Постојање аутокефалних цркава ништа не говори против јединства Цркве Христове, јер се у Символу вере јасно каже да верујемо у једну, свету, саборну и апостолску цркву — значи, црква је једна, а дели се на аутокефалне цркве“, почиње коментар верски аналитичар Владимир Димитријевић.
    Уређење аутокефалних цркава канонског поретка између аутокефалних цркава, према речима нашег саговорника, одавно је познато, још из доба Васељенских сабора. У почетку је постојало пет патријаршија, а касније су створене аутокефалне цркве појединих народа. Међутим, канони су и даље веома јасни — нико нема право да упада на канонску територију друге помесне цркве.

    „Из те перспективе, иако је Грцима јако стало до Цариграда, то је град њихове славе и они се њега никада не могу одрећи, иако је патријарх Вартоломеј Грк, јасно је зашто је Грчка православна црква, то јест њена комисија, рекла да се признавање Украјинске православне цркве не може обавити. То је зато што се до тог признања не долази другачије до поштовањем канонског поретка, а овде је сваки канонски поредак био прекршен. Нажалост, јединство васељенског православља разбио је цариградски патријарх“, наводи Димитријевић.

    Други ударац јединству 

    Васељенски патријарси, према Димитријевићевим речима, нису први пут разбили јединство православља сада. Први пут то се догодило двадесетих година прошлог века, када је тадашњи цариградски патријарх Мелетије Метаксакис самовољно прихватио нови календар, чиме је, како је тада говорио свети Јустин Ћелијски, разбијено молитвено и литургијско јединство православља, јер, како Димитријевић објашњава, питање календара није астрономско, већ богослужбено питање.

    „Ово је сада други ударац на значајно васељенско јединство и опет, нажалост, Васељенски патријарх, притиснут, по свему судећи световним чиниоцима, а то су, наравно, чиниоци америчке империје, наноси велики ударац васељенском јединству. Тако да озбиљна канонска богословска комисија, а Грци имају озбиљне каноничаре, не може такав поступак да сматра нечим пожељним, јер се то сутра може десити било коме“, каже Димитријевић. 

    Цариградски патријарх Вартоломеј, председник Украјине Петро Порошенко и митрополит Епифаниј на уручивању томоса о аутокефалности украјинске цркве у Истамбулу
    © AP Photo / Emrah Gurel
    Цариградски патријарх Вартоломеј, председник Украјине Петро Порошенко и митрополит Епифаниј на уручивању томоса о аутокефалности украјинске цркве у Истамбулу

    „Однос између грчке цркве и цариградске патријаршије оптерећен је поступком цариградског патријарха Григорија V, још из доба грчког устанка за ослобођење од Турака“, додаје Димитријевић. Григорије V, који се налазио у турском ропству, био је приморан да анатемише грчке устанике и тај траг у односима грчке цркве и цариградске патријаршије остао је до дан данас. Због тога је грчка држава инсистирала на томе да се створи аутокефална грчка црква — Атинска архиепископија.

    „Тако да је Цариграду остала грчка дијаспора и остала му је Света Гора, али грчка црква није спремна да се сутра цариградски патријарх самовољно меша у њене послове. У том смислу мислим да је овај поступак сасвим логичан и да ће он имати, ако грчки сабор архијереја усвоји одлуку својих богословских комисија, врло значајне последице по регулацију односа међу православним помесним црквама данас“, каже Димитријевић. 

    Повратак у канон

    Као најважнију последицу саговорник Спутњика помиње повратак у канонски статус. Цариградској патријаршији нико никада није оспоравао првенство части — она је мајка црква свим словенским црквама.

    „Међутим, Цариград је својом самовољом, кроз екуменизам, литургијску, календарску реформу и друге ствари, у 20. веку нанео много штете црквеном јединству, а овај потез, који је, на крају крајева, заиста сраман, који је изазвао велике несреће у Украјини, најсрамнији у новијој историји Цариградске патријаршије, такав је да се канонски статус хитно мора регулисати и да се све мора вратити у нормалу, а мислим да поступак грчких архијереја, ако до њега дође, може дати значајан допринос у том правцу, јер ће и остале помесне цркве гледати понашање Атинске архиепископије, која има значајну улогу у савременом православном свету“, објашњава Димитријевић.

    „Искрено, верујем да питање Украјине није питање Московске патријаршије, већ питање јединства помесних православних цркава“, додаје он.

    Ништа необично

    Стручњак за верска питања и историчар Јуриј Табак не види у оваквом ставу ништа ново ни необично и подсећа да нико није, бар званично, признао аутокефалност „украјинске православне цркве“.

    „Све време су се водили закулисни преговори и некаква борба. Константинопољска патријаршија је тражила присталице међу црквама. Али у суштини црквени свет се већ поделио и већина цркава из разних разлога није признала украјинску цркву: неко неће да се свађа са Московском патријаршијом, неко не види перспективу у подршци аутокефалној украјинској цркви, јер и сами имају своје проблеме; неке цркве имају унутрашње проблеме који такође на крају могу да доведу до раскола“, каже он.

    Табак посебно истиче искуство СПЦ:

    „Српска црква пажљиво прати шта се дешава у Украјини и углавном су се руководили тиме шта би се десило у том случају, јер и они имају аналогну ситуацију. Зато нико неће да дозволи раскол ни да га провоцира и зато од почетка читава та прича није наишла на претерано одушевљење. Уз то, она је без преседана; са црквено-правног становишта тако нешто се није дешавало — да непостојећа црква фактички проглашава аутокефалност, да је организују вештачки. Било је покушаја сарадњи цркава, Константинопољ је, рецимо, предлагао да се издвоји самосталност западног егзархата, да би им бацили неку мрвицу. Али та политика није дала резултата и наишла је на опрез“.

    Рат Филарета и Епифанија

    Према речима руског експерта — постепено се формира мишљење да овакво понашање Константинопоља неће проћи и да је одлука неканонска, те да ће све остати по старом, а „украјинска православна аутокефална црква“ непризната:

    „Тим пре што се у самој Украјини сада одвијају процеси који су препрека за аутокефалност украјинске цркве. И Филарет, који је својевремено искључен из Руске православне цркве и желео је да се договори са Константинопољем, ништа није успео, јер очигледно токови новца нису стизали до њега. У сваком случају, дешавају се неке унутрашње интриге, унутарполитички процеси, који говоре о томе да нема спремности да се нова црква призна. А по свој прилици такве тенденције ће само јачати“.

    Председник Украјине Петро Порошенко присуствује ујединитељском сабору украјинске православне цркве у цркви Свете Софије у Кијеву
    © Фото : Ukrainian Presidential Press Service / Mikhail Palinchak
    Председник Украјине Петро Порошенко присуствује "ујединитељском сабору" украјинске православне цркве у цркви Свете Софије у Кијеву

    Професор Московског државног лингвистичког универзитета Роман Силантјев уверен је да ће ускоро и украјинске власти престати да признају „нову украјинску цркву“, а објашњава и зашто:
    „Та црква је у стању кризе и више нема говора о међународном признању. Чак и сами верници који су присталице патријарха Вартоломеја очигледно сумњају да је тај пројекат био успешан. Такође, у току је рат између Филарета и Епифанија, а овај други учествује у сумњивим подухватима. Све то им нимало не иде у прилог“.

    Подсећамо — цариградски патријарх Вартоломеј је у јануару доделио аутокефалност „новој православној цркви“ у Украјини. Међутим, ниједна помесна православна црква до сада није признала ту одлуку.

    Тагови:
    јединство, комисија, Грчка православна црква, признање, Украјинска православна црква, црква, васељенски патријарх Вартоломеј, Вартоломеј, Патријарх, Цариградска патријаршија, Цариград
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога