Слушајте Sputnik
    Црна Гора

    Подла НАТО подметачина: „Србија и Црна Гора би дивно сарађивале да нема Русије...“

    © Sputnik / Алексей Витвицкий
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1010168
    Пратите нас

    Западни Балкан је недовршен посао у Европи, док је Русија главна пријетња процесу помирења у региону, тврдње су потпредсједника америчког Атлантског савјета Дејмона Вилсона, изнијете у интервјуу подгоричкој „Побједи“, којим је у најкраћем образложио позиције НАТО у односу на процесе на Балкану.

    Вилсон је односе Србије и Црне Горе оцјенио као „компликоване“, уз поруку да Србија и Црна Гора треба да буду „природни партнери и савезници“, али у оквиру НАТО и ЕУ, док је као главни реметилачки фактор означио — Москву.

    „Само Русија има интерес да омета процес помирења и сарадње у региону. Нормализација улоге Србије у региону, укључујући и путем споразума са Косовом, допринијеће уклањању баријера и бољим односима у региону“, тврди Вилсон, уз опаску да односи Београда и Подгорице „захтијевају добру вољу, узајамно поштовање и прихватање суверенитета сваке државе“.

    Замјена теза

    За политичког аналитичара Бошка Вукићевића, Вилсонова изјава о Русији као реметилачком фактору у односима Србије и Црне Горе представља класичну замјену теза, при чему Вашингтон у ствари оптужује Русију управо за ону политику коју САД континуирано спроводе у региону последње три деценије.

    Он додаје да су нажалост политике америчке администрације одлучујуће утицале на издвајање Црне Горе из државне заједнице са Србијом, као и на драматично погоршање односа двије братске земље, након формалног стицања црногорске независности.

    У томе се нарочито истиче потез признања Косова, када је Подгорица под америчким притиском свјесно пригрлила политику подривања суверенитета Београда у јужној српској покрајини.

    „Нема сумње да је америчка стратегија сузбијања руског утицаја на Балкану допринијела идеолошком и националном преображају црногорског режима и његовом прихватању дукљанске и антисрпске идеологије“, наглашава Вукићевић за Спутњик и додаје да се чак и такав антисрпски режим у Подгорици не би осмјелио да самостално донесе одлуку о признавању лажне државе Косово, да није био изложен жестоком притиску америчке администрације.

    „Чак је и актуелни црногорски премијер Марковић признао да је такву одлуку монтенегрински режим донио, упркос противљењу 80 одсто грађана Црне Горе, те иако је дати чин приписао ’визионарству‘ руководства, јасно је да се радило о пуком извршавању наређења иностраних ментора“, каже Вукићевић.

    Фактор НАТО

    Осим признања Косова, које је утицало на погоршање српско-црногорских односа, малигни утицај америчке администрације се, према мишљењу нашег саговорника, нарочито огледа и у угуравању Црне Горе у НАТО, такође противно већинској вољи грађана.

    „Таквим чином додатно су погоршани односи Црне Горе и Србије, док су црногорски грађани осрамоћени, јер је њихова земља постала прва у модерној историји која приступа војној организацији која је претходно бомбардовала њено становништво“, истиче Вукићевић.

    Тај аналитичар нема дилему да је без утемељења оцјена потпредсједника Атланског савјета да је Русија та која омета процес помирења у региону, те да се у ствари ради о класичној подметачини и замјени теза.

    „Неоснованост такве констатације је очигледна, ако узмемо у обзир да Русија никада током историје, за разлику од западних земаља и САД, није бомбардовала балканске земље, нити је према њима имала било какве територијалне претензије. Напротив, Русија је Србију и Црну Гору, и прије њиховог стицања независности током деветнаестог стољећа, вјековима несебично и братски помагала. Стога је, као велику силу која је увијек тежила јединству словенских народа на Балкану, нарочито непримјерено Русију оптуживати за ометање процеса помирења. Тим прије што су управо западне силе пресудно утицале на претходно избијање непријатељстава између чланица бивше Југославије почетком деведесетих година прошлог вијека“, закључује Вукићевић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога