Widgets Magazine
Слушајте Sputnik

    Када не могу да дисциплинују Русију, покушаће са Србијом

    © AP Photo / Charles A. Smith
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    313121
    Пратите нас

    Политичка офанзива Вашингтона, у циљу постизања договора Београда и Приштине, чини се да добија на интензитету. Томе у прилог говори чињеница да, непосредно по именовању Метјуа Палмера за специјалног изасланика САД за Западни Балкан, подршку дијалогу две стране планирају да дају и амерички сенатори Крис Марфи и Рон Џонсон, који ће ове недеље, како је Марфи најавио, „посетити Косово и Србију“.

    „Русија нам не дозвољава улазак код њих, али Џонсон и ја ћемо посетити Украјину, Србију и Косово ове недеље, како бисмо сведочили двостраначкој подршци новој украјинској Влади и сталном дијалогу Београда и Приштине“, написао је на свом налогу на Твитеру сенатор Марфи, а преноси „Лајми“.

    Метју Палмер
    © Tanjug / ZORAN STANIC
    Метју Палмер, специјални изасланик САД за Западни Балкан - жели да Београд и Приштину врати за сто и што пре дође до решења.

    Зашто се Америци жури?

    Овај развој ситуације није изненађење за Владислава Јовановића, некадашњег шефа српске дипломатије, јер се, како каже, Сједињеним Америчким Државама жури да се питање односа Београда и Приштине што пре реши, и то из два разлога.

    „На решавање овог питања САД чекају 11 година, јер у срцу Европе, на континенту који је најорганизованији и правно најуређенији на свету, постоји једна држава која, у правном смислу, није међународно призната од стране Уједињених нација. Дакле, не може се дуго толерисати непотврђивање независности од стране Србије. Други разлог је у томе што је борба за нормализацију односа између Београда и Приштине саставни део борбе за потискивање утицаја, пре свега Русије, али и Кине и других сила са Балкана“, објашњава Јовановић.

    Америка, додаје наш саговорник, па онда и њени млађи, западни партнери сматрају да цео Балкан припада њиховој интересној сфери. Зато, напомиње, и верују да треба пожурити са отклањањем заосталих спорова ради припремања преосталих земаља Балкана на један релативно убрзани улазак у такозване евро-атлантске организације.

    „То је њихов политички и геостратегијски циљ и све друго подређују томе. Зато се и брзина којом сада желе да доврше процес признавања Косова оправдава и објашњава геополитичком потребом да се одстране други конкуренти са Балкана. Косово, нерешено какво јесте, отежава процес потискивања других сила са Балкана, па је овде реч о директном политичком сукобу између великих сила — ривала, јер Запад сматра да има првенство и да треба да буде једини од утицаја на Балкану“, примећује Јовановић.

    Преламање питања Косова „преко колена“

    Србија се зато нашла у центру убрзаног кретања ствари, које, истиче Јовановић, нису сасвим у нашем интересу.

    „Свако убрзавање значи да неко жели да се питање Косова ’преломи‘ на досадашњи начин. Наиме, нема никаквих наговештаја да би Америка могла да промени неке базичне погледе на Косово, које је до сада имала и покушавала да нам натури. Са њихове стране, постоји само брига да се што пре то заврши, али како, у чијем интересу и на чију штету? Немамо никаквих назнака. Пре ће бити да желе да Косово, такво какво су они створили, буде што пре прихваћено са наше стране, без неких озбиљнијих измена у погледу територије, или односа према тамошњем српском становништву“, указује Јовановић.

    У овом тренутку, додаје, немамо разлога за очекивања, или наду да би Америка могла бити мање пристрасна, или непристрасна, а што би могло да доведе до компромиса две стране.

    „Компромис је кретање обе стране до пола пута. Све друго није компромис, већ наметање решења једној страни“, категоричан је Владислав Јовановић.

    Резолуција 1244 кључна тачка преговора 

    На питање шта Београд може да уради у овој ситуацији, некадашњи шеф српске дипломатије каже да излаза увек има, само треба спремности да се за тај излаз боримо и изборимо.

    „Ово што се за сада нама нуди, као основа за признање и нормализацију, је свршена ствар — тај фактицитет, који су други створили, са својим циљевима и интересима, при чему нису уопште узимали у обзир наше интересе и циљеве. Ако бисмо ми тај интерес за брзо решавање ставили на нашу линију интереса, то значи да би решење морало бити у оквиру Резолуције УН 1244, као што је Србија и примљена у УН у њеним републичким границама, односно са Косовом, баш као што су и све друге бивше југословенске републике примљене у ту организацију у својим републичким границама“, каже Јовановић.

    „То треба да буде наша полазна тачка у преговорима и разговорима са другом страном“, закључује Јовановић, уз оцену да би се на тај начин створили бољи услови да се заиста обе стране нађу на пола пута, а не да ми будемо на крају пута који су одредили и очекују од нас да то само „аминујемо“.

    Тагови:
    Русија, САД, Метју Палмер, дијалог Београда и Приштине
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога