Слушајте Sputnik
    Берлинска битка, поглед са авиона

    У једној од највећих спасилачких мисија у историји ратовања — Срби су сачували Американце

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    249335
    Пратите нас

    Навршава се 75. годишњица од једне од највећих спасилачких мисија у историји ратовања, у којој су Срби из околине Прањана спасили 500 америчких и британских пилота које су оборили војници Трећег рајха у Другом светском рату.

    Мисија извлачења пилота трајала је од августа 1944. до фебруара 1945. године, а уз помоћ српског становништва и Југословенске војске у отаџбини са импровизованих писта у Србији и Босни и Херцеговини у америчке базе у Италији пребачени су сви пилоти.

    Опсежна акција

    Историчар Бојан Димитријевић подсећа да је обарању пилота претходила опсежна акција америчких снага, које су бомбардовале немачку војну инфраструктуру у Румунији, Мађарској и Аустрији.

    „У оквиру тих ваздушних напада велике формације дејствовале су из Италије. У току тих дејстава на територију Србије из оштећених или оборених авиона пало је неколико стотина америчких пилота, али не само њих. Било је ту пилота Пољака, Британаца... Јединице генерала Драже Михајловића контролисале су добар део те територије, тако да је највећи број пилота спасен и налазио се у широј околини Равне горе“, објашњава Димитријевић.

    Савезничке мисије, које су у то време биле у контакту са генералом Михајловићем, обавестиле су команду америчких снага у Италији и у Србију је упућена мисија која је организовала прављење импровизованог аеродрома, како би амерички транспортни авиони могли да слећу и евакуишу пилоте.

    „То је и урађено током августа, а све се дешавало у селу Прањани. Интензитет акције је пао како су се равногорске снаге повлачиле према северној Босни. Прањани нису били једина локација са које су пилоти евакуисани, а све је са прекидима трајало до 1945. године“, прича Димитријевић.

    Одликовање Трумана

    У свим тим мисијама спасавања пилота учествовао је и обичан народ, а после рата амерички председник Хари Труман је 1947. године постхумно одликовао генерала Дражу Михајловића Легијом части, одајући на тај начин признање за ту спасилачку мисију.

    Једно од сабирних места за оборене ваздухопловце било је у кући Браловића. Ту је била и амбуланта.

    У склопу обележавања годишњице те мисије у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ отворена је изложба „75. годишњица спасилачке мисије Халијард“, а амбасадор САД у Србији Кајл Скот је рекао да ће САД заувек бити захвалне српским савезницима који су у Прањанима спасили 500 америчких пилота у Другом светском рату. Изложби су присуствовали и чланови породица америчких пилота које су спасили српски савезници.

    Скот, који је отворио изложбу, рекао је да је мисија „Халијард“ била највећа мисија те врсте у историји ратовања.

    Нисам знао где је Србија

    Амерички амбасадор је на прошлогодишњем обележавању те мисије рекао „да се у америчкој јавности не зна много о операцији ’Халијард‘ и да би требало више да се говори о томе, али и да је то прича за један велики филм, прича о јунаштву и српском и америчком“.

    Американац Тед Бајфилд (69) је дошао у Србију да нађе потомке људи који су током операције „Халијард“ 1944. године његовог оца спасили сигурне смрти и захвали им се. Том приликом он је рекао да су „Срби диван народ“, као и да је одушевљен гостопримством и срдачношћу, пренели су медији.

    „Мој отац је био у праву када је причао о вашој величини и доброти“, изјавио је Тед Бајфилд, син Флојда Бајфилда из Небраске, који је био један од митраљезаца спасених 1944. године у Србији у чувеној операцији „Халијард“ (Ваздушни мост).

    Тед Бајфилд је признао да до пре шест месеци није знао много о Србији, али да је тада почео да истражује и учи о нашем народу, који му је из сигурне смрти избавио оца. А он је само један од многих.

    Као и сваке године, Прањане ће и на ову годишњицу мисије „Халијард“ посетити и представници државног руководства Србије.

    Тагови:
    срби, годишњица, пилоти, америка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога