Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    11302
    Пратите нас

    Русија је ове године обезбедила рекордне испоруке гаса на европско тржиште, како би задовољила растућу потражњу у региону. Међутим, неке земље, попут Пољске, САД и балтичких држава, и даље тврде да Европа може и без руског гаса. Ово су главни руски цевоводи који Европу снабдевају гасом и нафтом, а који су на мети Вашингтона и његових савезника.

    „Северни ток-2“

    Овај пројекат, који се приводи крају, има за циљ да испоручује више природног гаса из Русије у Европску унију. Гасовод предвиђа изгрању два крака укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње. „Северни ток-2“ се протеже од обала Русије до Немачке и других европких земаља, преко Балтичког мора.

    Недавно су председник САД Доналд Трамп и председник Пољске Анджеј Дуда прокоментарисали да је руски гасовод „претња“ европској енергетској безбедности. Чак су разговарали о могућностима ометања изградње „Северног тока-2“. Амерички председник промовише амерички природни течни гас (ЛНГ), како би истиснуо Русију са гасног тржишта ЕУ, док Пољска тежи да постане главно европско чвориште ЛНГ.

    Полагање цеви за гасовод Северни ток 2
    Nord Stream 2
    Полагање цеви за гасовод "Северни ток 2"

    Међутим, Немачка, највећа европска привреда, остаје чврсто на позицији подршке „Северном току-2“, с образложењем да ће он обезбедити енергетску безбедност континента.

    Берлин одбацује тврдње да овај пројекат омогућава Русији да има превише утицаја када је реч о снабдевању енергијом у Европи и инсистира на томе да ће гасовод помоћи Немачкој да задовољи растућу потражњу за енергијом, с обзиром да постепено одустаје од коришћења угља и нуклеарне енергије.

    Немачка канцеларка Ангела Меркел више пута је подсећала своје европске комшије да су Европа и Немачка куповале гас од Русије и у јеку Хладног рата.

    Аналитичар Џон Лафланд каже да су Пољска и балтичке државе под јаким утицајем америчке политике поводом „Северног тока-2“ и њихове последње изјаве су део „битке“ за европско тржиште.

    „Земље попут Пољске и Литваније тренутно воде кампању у име Вашингтона да Европа купује скупи амерички гас, уместо руског јефтиног“, објашњава он.

    „Северни ток“

    Први гасовод који је обезбедио директно снабдевање руским гасом пуштен је у рад 2011. године. Гасовод омогућава директно допремање гаса дном Балтичког мора до Немачке и остатка Европе, заобилазећи транзитне земље. Укупна дужина гасовода износи 1.224 километра, док је његов годишњи капацитет 55 милијарди кубних метара.

    Северни ток
    © AP Photo / Stefan Sauer
    Северни ток

    Европска комисија је 2000. године саопштила да је „Северни ток“ приоритетни пројекат у Смерницама за трансевропску енергетску мрежу. То значи да је „Северни ток“ кључан за европски одрживи развој и енергетску сигурност.

    Међутим, прошле недеље је Европски суд правде донео пресуду којом је руском „Гаспрому“ ограничио приступ ОПАЛ гасоводу у источној Немачкој. ОПАЛ је транзитни гасовод који повезује „Северни ток“ са европском инфраструктуром. Пресуда захтева да „Гаспром“ редукује своје испоруке гасоводом ОПАЛ, ограничавајући их на максимално 50 одсто капацитета.

    ОПАЛ, који се налази у Немачкој и има капацитет за испоруку 36 милијарди кубних метара гаса годишње, кључни је елемент за транспорт природног гаса директно из Русије преко „Северног тока“ и будућег крака „Северни ток-2“.

    Нафтовод „Дружба“

    Један од најдужих и највећих нафтоводних мрежа на свету нафтовод „Дружба“ пуштен је у рад 1964. године. Њиме се нафта транспортује у дужини од око 4.000 километара — од источног дела европске Русије, до Украјине, Белорусије, Пољске, Мађарске, Словачке, Чешке и Немачке.

    Нафтовод Дружба
    © AP Photo / Petar Petrov
    Нафтовод "Дружба"

    Нафтовод се грана на бројне цевоводе, како би испоручио нафту широм Источне Европе и ван ње. „Дружба“ прелази 45 главних река на путу за Централну Европу.

    Још деведесетих година прошлог века нафтовод је снабдевао енергетски сиромашне западне делове Совјетског Савеза. Испорука нафте је прекинута 20. априла 2019. године, због контаминације нафте у гасоводу, али је „Дружба“ касније наставила са радом.

    Гасовод „Јамал-Европа“

    Транснационална маршрута „Јамал-Европа“ допрема руски гас у Западну Европу, прелазећи преко Русије, Белорусије, Пољске и Немачке.

    Изградња гасовода почела је 1994. године, а 2006. године гасовод је достигао свој предвиђени капацитет од 32,9 милијарди кубних метара гаса. Укупна дужина гасовода износи преко 2.000 километара. Постао је додатни извозни коридор, који је повећао флексибилност и поузданост испорука руског гаса у Западну Европу.

    Гасовод «Јамал–Европа»
    © Sputnik / Ivan Rudnev
    Гасовод «Јамал–Европа»

    ОД 2005. године планира се изградња другог крака гасовода, али је Москва касније одлучила да уместо њега покрене гасовод „Северни ток“.

    Гасоводи „Јамал-Европа“ и „Северни ток“ (као његов наставак) изграђени су као алтернативни правци који ће гарантовати стабилне испоруке гаса у Европску унију. Након несташице гаса, која се догодила 2006. године, постало је јасно колико су ови гасоводи значајни. Тада су делови Европе остали без грејања, након што је Украјина прекинула транзит гаса преко своје територије.

    Испоруке више од 50 одсто руског гаса из Русије у ЕУ одвијале су се преко територије Украјине. Последњих неколико година Русија и Украјина су у спору због транзитних накнада, јер главни цевоводи који снабдевају Европу руским гасом и нафтом прелазе преко Украјине.

    Русија, највећи извозник гаса на европско тржиште, обезбеђује испоруке природног гаса у Европу више од 50 година. Цене руског плавог горива су далеко конкурентније од америчког гаса и носе знатно мање ризика од испорука из Африке.

    Европљани, а посебно Немачка, забринути су за енергетску безбедност, јер би производња гаса у ЕУ у наредних 20 година могла да опадне за 50 одсто, док би потражња могла остати иста.

    Тагови:
    Украјина, гасовод
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога