Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Једно од од многобројних запарложених сеоских имања у Србији

    Из запарложене српске њиве правац у Европу

    Фото: Приватна архива
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 812
    Пратите нас

    Запарложена српска земља је шанса за органску производњу, а управо је тржиште органских производа најбрже растуће на свету.

    Када је пре неколико година данска Влада донела одлуку да се до 2020. године целокупна пољопривредна производња преоријентише на органску, многима је тај циљ деловао прилично нереално. Сада је, међутим, извесно да су Данци на добром путу, мада јој јако добро иде и са конвеционалном производњом.

    Иако извози храну вредну 14,6 милијарди евра, што представља 3,4 одсто светског тржишта хране, ипак су пре више година одлучили да крену у сусрет будућности, па су донели и Акциони план, којим су прописали 67 тачака које ваља испунити да би од 2020. године земља искључиво производила органску храну.

    О Србији као богомданој земљи за производњу органске хране поодавно се прича, али конкретни потези који би помогли произвођачима да се опредељују за ову врсту производње и даље мањкају. Судећи по подацима за прошлу годину, ствари су, ипак, покренуте са мртве тачке, а наредне године би требало очекивати да буду још боље.

    Расту субвенције

    Министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио је да ће 2020. године субвенције за органску производњу бити увећане неколико пута.

    У Србији је више од милион хектара запарложених њива
    У Србији је више од милион хектара запарложених њива

    Да нам је органска храна шанса, мисле и у Европској банци за обнову и развој. На управо завршеној конференцији, коју је у Београду организовао ЕБРД, њихов шеф Агробизнис сектора за Средњу и Југоисточну Европу Миљан Ждрале поручио је да треба да се фокусирамо управо на производњу органске хране и на производе са ознаком географског порекла, јер би по том квалитету били препознатљиви и у Европи и у свету.

    Показало се, тако, да у сваком злу има и нешто добро, па је недостатак средстава за улагања у пољопривредну производњу учинио да добар део површина буде слабо или никако хемијски третиран, и зато погодан за производњу органске хране. Шта су препреке због којих Србија органску храну производи на свега 0,4 одсто површина, од укупно око 4,5 милиона хектара, од којих је милион упарложено?

    Више радне снаге

    Руководилац Службе за органску производњу у Привредној комори Србије (ПКС) Димитрије Ивановић указује да су управо запарложена имања шанса за покретање органске производње.

    „Компанија ’Нектар‘ је сада узела у Владичином хану више од 40 хектара запарложене земље, на којој су биле јабуке, а пар година није обрађивана и аутоматски је органска. Имате пуно земље која је одмах спремна за ту врсту производње“, каже Ивановић за Спутњик.

    „Око органске хране има много посла, то морамо признати. Она захтева више радне снаге него конвенционална производња. А као и у редовној конвенционалној пољопривреди, од државе се очекују подстицаји“, додаје Ивановић.

    Он ипак сматра да смо на добром путу, јер 98 одсто органске производње већ извозимо.

    „Органска производња је једна мала ниша, која ће расти све више и више. И не можемо да очекујемо да ће за пет до десет година да прерасте и буде као конвенционална производња. Али није добро да очекујемо да 100 одсто будемо органски, јер реално то је немогуће“, сматра он.

    Србија, ипак, није Данска, и не само Данска.

    „Тржиште органских производа у свету је најбрже растуће и бележи константан раст. Његова вредност у Немачкој износи девет милијарди евра, што је више него у САД. У појединим европским државама између 20 и 30 одсто земље је под органском производњом. Значи, највише шансе наши произвођачи имају на тржишту ЕУ, због његове близине, Споразума о стабилизацији и придруживању и потреба европског тржишта“, указује саговрник Спутњика.

    Готово сва органска храна коју Србија произведе оде у извоз
    Готово сва органска храна коју Србија произведе оде у извоз

    Он напомиње да је извоз органске хране у прошлој години био 27,4 милиона евра, и у односу на 2017. годину био је већи 18,6 одсто, а највише смо извозили у Немачку, Холандију и Италију. Најзаступљенији производ је била смрзнута малина, чији је извоз био вредан 15,9 милиона евра, а потом смрзнута купина са 2, 8 милиона, концентрат јабуке 2,3 милиона евра и смрзнута вишња 1,5 милиона евра.

    Око 6.000 „органских“ домаћинстава у Србији

    Ивановић прецизира да Србија тренутно има 433 сертификована органска произвођача и још 5719 коопераната, дакле нешто више од 6.000 домаћинстава која се баве органском храном. Поред Коморе, едукацијом се бави и тридесетак органских сертификационих кућа, које издају сертификате за органске производе и воде пољопривреднике кроз процес сертификације у органску производњу.

    На питање колико је времена потребно да неко пређе са конвенционалне на органску производњу, Ивановић одговара да све зависи шта је на том земљишу било раније гајено, али да је то период од три до седам година.

    Комора, напомиње он, помаже и у проналажењу тржишта, односно купаца, тако што организује одлазак на сајмове органске производње, помаже им у припреми наступа на њима, доводи стране предаваче на тему како наступити на страним тржиштима. Наш саговорник најављује да ће у новембру у ПКС бити организован нови скуп о органској производњи, где се може сазнати који су нови трендови.

    „Ми потенцијал видимо у малим произвођачима, који највећим делом живе у неразвијеним руралним регионима и углавном примењују традиционалан начин производње, јер имају ограничен приступ модерним технологијама. Они једноставно могу да примене органску производњу, али је битно да имају органски сертификат, како би те производе могли да продају по вишим ценама и како би производњу учинили исплативом“, закључио је руководилац Службе за органску производњу у ПКС.

    Тагови:
    извоз, пољопривреда, сертификат, здрава храна, органска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога