Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Жозеп Борел

    Први глас из Брисела који оспорава „државу Косово“: Ништа без најмногољуднијих земаља!

    © AFP 2019 / FREDERICK FLORIN
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    32886
    Пратите нас

    Све што је нови шеф европске дипломатије Жозеп Борел рекао о Косову и Метохији, не само да је коректно, него је и реално. То је подсећање на правни и политички положај тог питања и на чињеницу да, без признања Русије, Кине и Индије, није могућ статус Косова онако како би га Запад желео.

    Иако још без институција у пуном капацитету, Европска унија решена је да одржи иницијативу у расплитању косовског чвора. Штавише, у изјавама новог европског високог представника за спољне послове и безбедност Жозепа Борела може се наслутити да нови шеф европске дипломатије косовски проблем ставља у шири, глобални, мултиполарни контекст.

    „Ако Кина, Индија и Русија не признају Косово, Косово неће бити држава. Зато морамо да радимо, како би се разговори наставили“, поручио је он.

    Шта би рекле Могерини и Ештон...

    Мора се признати да се од Кетрин Ештон и Федерике Могерини, Борелових претходница на функцији, слична изјава није могла очекивати, а ни замислити. Иако формално статусно неутрална, позиција ЕУ, нарочито бриселске бирократије, често је нагињала третману Косова и Метохије као независне државе.

    „Уколико ЕУ заиста жели да учествује у дијалогу на конструктиван и озбиљан начин, мора да наступа као статусно неутрална, имајући у виду да пет чланица Уније није признало независност јужне српске покрајине“, напомиње дипломата Зоран Миливојевић.

    © AFP 2019 / KHALED DESOUKI
    Кетрин Ештон (десно) и њена наследница на месту шефа европске дипломатије Федерика Могерини (лево) у загрљају.

    Са друге стране, подсећа наш саговорник, Србија је у дијалог са Приштином и ушла под условом да је Брисел статусно неутралан.

    „Када је реч о Борелу, он, не само што је коректан, него је и реалан. Све што је рекао, све напомене које је дао у вези са питањем Косова и Метохије су на месту и истините су. Прво, да је то важно питање за ЕУ, да ЕУ треба да буде укључена у дијалог и да није случајно што то наводи као приоритет у његовом будућем раду, јер од овог простора зависи стабилност и безбедност у региону, али, рекао бих, и кредибилитет ЕУ, као одговорне за простор у коме је присутна“, каже Миливојевић.

    Борелова опомена

    Такође, Борелова изјава је, према његовим речима, и опомена — каква је реална позиција питања Косова и Метохије.

    „Није случајна напомена да две најмногољудније земље на свету и највећа држава на свету не признају самопроглашену независност. То је подсећање на правни и политички положај тог питања и на чињеницу да без признања ових држава није могућ статус Косова како би га Запад желео и како покушава да наметне све ово време, почев од 1999. године, па до данас“, сматра Миливојевић. 

    © AFP 2019 / JOHN THYS
    Федерика Могерини и Жозеп Борел.

    На питање колико Борел може да промени перцепцију питања Косова у ЕУ, Миливојевић одговара да нови шеф европске дипломатије, као службеник ЕУ, мора да заступа став који представља консензус земаља чланица.

    „Био је врло јасан да је надлежност за признање других држава на државама чланицама. Када је реч о ЕУ, око тог питања је могућ обједињен став, само када би све државе биле у истом положају. Међутим, то није случај и нема шансе да се то промени. Према томе, он ће одражавати онај став око кога постоји консензус“, наглашава наш саговорник.

    „У овом тренутку постоји консензус да ЕУ има интерес за косовско питање, да су преговори једини начин да се дође до решења и да у томе учествује на активан начин, статусно неутрална“, закључује Миливојевић.

    Тагови:
    признање, признање независности Косова, независност Косова, независност, Индија, Кина, Русија, дијалог Београда и Приштине, дијалог, косовско питање, Косово, Кетрин Ештон, Могерини, Жосеп Борел
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога