Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Сукоби на граници Сирије и Турске

    Поглед из Русије на нови рат у Сирији: Да ли је Турска прешла „осетљиву тачку“

    © AP Photo / Emrah Gurel
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1862
    Пратите нас

    Турска је на северу Сирије започела војну операцију „Извор мира“, која је, према речима председника те земље Реџепа Тајипа Ердогана, усмерена искључиво против припадника Радничке партије Курдистана, коју Турска сматра терористичком, као и против организације ДАЕШ.

    Према Ердогановим речима, циљ је уништење терористичког коридора који се успоставља на јужним границама Турске, и то зарад мира у региону.

    Ердоган је истакао да Турска има право да спроводи таква дејства на основу Аданског споразума из 1998, према коме турске снаге „имају право да процесирају терористе“ ако Сирија не предузме потребне мере.

    Путиново упозорење

    Турска је операцију започела након што је заштиту Курда одбио њихов бивши савезник — САД. Уочи турске инвазије, Курди су већ јасно ставили до знања да траже новог савезника и да рачунају на Русију, али експерти упозоравају Москву да се не меша у турско-курдски сукоб.

    Руски председник Владимир Путин је још пред почетак војне операције на северу Сирије поручио турском колеги да „добро промисли, како се не би нанела штета напорима у решавању сиријске кризе“.

    Став Русије је недвосмислен и заснован на потреби да се сви проблеми тог дела Сирије решавају дијалогом између централне владе у Дамаску и представника курдских заједница, које традиционално живе на тој територији.

    Русија је исказала спремност да помогне у успостављању конкретног дијалога између Курда и Дамаска, јер сматра да је то једини пут који ће довести до стабилизације ситуације, а Москва се нада да ће дијалог подржати сви главни спољни играчи.

    „Ситуација се развија према непредвидивом сценарију. Турци су кренули на ’ва банк‘. Покушали су да се договоре са Американцима — нису успели, Курди су покушали да се договоре са Дамаском, са Москвом, играјући на ту карту, а у ствари, ово је пропаст астанског формата преговора о Сирији“, каже за Спутњик руски политиколог Станислав Тарасов.

    Претња за границе Турске

    Он оцењује да је за Турке проблем што се овде ради о очувању територијалног интегритета државе.

    За Турке је проблем што се овде ради о очувању територијалног интегритета државе
    © AP Photo / Lefteris Pitarakis
    За Турке је проблем што се овде ради о очувању територијалног интегритета државе

    „То је зато што појава курдске енклаве или, како ју је Лавров назвао, псеудодржаве Источног Еуфрата представља претњу територијалном интегритету Турске. Турска је принуђена да у очају преузме те напоре. Ми све то разумемо зато што су то осетљиве тачке. Москва, наравно, позива на поштовање свих принципа и договора. Ердоган је на свом налогу на Твитеру написао да Турска спроводи операцију како би се заштитила територијална целовитост Сирије. Међутим, овде се већ не ради о територијалном интегритету Сирије, већ о територијалном интегритету Турске“, оцењује Тарасов.

    Одговарајући на питање каква је позиција Москве, Тарасов каже да ће Русија дипломатијом и дијалогом покушати да спречи развој нежељеног сценарија.

    „Ми са Турском имамо стратешко партнерство — упозоравамо Турке, разговарамо, али разумемо њихове осетљиве тачке. Говоримо и о оном плану којим ће Москва покушати да спречи нежељени сценарио. С друге стране, Турска одлучује о својим стратешким операцијама, али истовремено изражава своју посвећеност очувању територијалног интегритета Сирије“, каже Тарасов.

    Траже помоћ од Москве

    Наш саговорник подсећа да су сиријски Курди затражили помоћ од Москве у преговорима с Дамаском. Намеће се, међутим, питање: да ли је Русија спремна да томе допринесе?

    „Историја сиријских Курда, који су се више пута обраћали Москви и више пута преговарали с Дамаском, дуга је прича — они су увек користили те инструменте да изврше притисак на Американце и уцењивали су их на тај начин да могу прећи на страну Дамаска, Русије и Ирана. Чињеница је да ипак постоје два процеса: процес Астана у коме учествују Русија—Техеран—Анкара и процес Турска—САД. Чини ми се да је Турска направила грешку што није успела да комбинује ова два сценарија. С друге стране, сиријски Курди су затражили помоћ Москве, што је добро позната чињеница, али не бих могао да кажем да је Русија спремна да заштити сиријске Курде, већ позива на политички и дипломатски дијалог“.

    Тарасов подсећа да је сиријско Министарство спољних послова осудило акције Анкаре.

    „Курди су, с друге стране, рекли да су спремни да се уједине с Дамаском у борби против тзв. турске агресије. Ако се то догоди, то ће бити колапс астанске тројке. Морамо да држимо ову ситуацију под контролом. Преурањено је давати критичке изјаве или извлачити закључке“, рекао је Тарасов.

    Коментаришући почетак турске војне операције у Сирији, шеф међународног комитета Савета Федерације Константин Косачов је оценио да би та операција могла негативно да утиче на ситуацију у региону. Он је рекао да је ова операција изван оквира плана о стварању безбедносне зоне на североистоку Сирије, који је усаглашен са САД, упркос томе што је Вашингтон саопштио да неће подржавати могућу турску операцију на северу Сирије нити у њој учествовати. Према његовом мишљењу, поступци турске стране неће имати позитиван утицај на ситуацију у региону и Сирији, тим пре што операција није координирана са сиријским властима, а она је суверена држава и чланица УН.

    Косачов сматра да је, пре свега, потребан дијалог између Дамаска и курдских заједница на граници са Турском, а Русија је, према његовим речима, спремна да подстакне дијалог како би се избегла ескалација сукоба у тој области.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога