Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Сукоби турских снага и Курда у Сирији

    Ко ће платити највећу цену ако Ердоган оствари опасну претњу (видео)

    © AP Photo / ANHA
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1054
    Пратите нас

    Турска је до сиријске операције под поетичним називом „Извор мира“ имала безброј упада у Ирак још у време Садама Хусеина, јер је велики број становништва на истоку Турске курдског порекла и тамо се већ 30-40 година води грађански рат ниског интензитета, рекао је бивши дипломата и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић.

    После тих догађаја у Ираку и америчке интервенције, Ирак се као земља практично распао, с тим што је тај део где су насељени Курди, успео да очува највећи део грађанског мира, а део око Мосула је сада најпросперитетнији, подсећа наш саговорник. „Американци су после интервенције говорили о могућности да тај део добије високи део аутономије, па чак и државу на рачун ирачке територије. Међутим, под притиском Турака, за које би то био геостратешки ударац и вероватно би појачао аспирације локалног курдског становништва у Турској да и они изборе неку врсту аутономије, то су схватили као претњу својој унутрашњој и спољној безбедности“, додао је бивши дипломата.

    Курди држе богат део

    Паић наглашава да су у рату против ДАЕШ-а курдски борци поднели велики део терета, али да су на северу Сирије створили зону која иде уз реку Еуфрат, што је практично и најбогатији део земље. „Ипак, треба нагласити да су им Американци дали велику војну помоћ, али и да имају најмање 50 саветника у том региону. Они заправо желе да тај део остане под њиховом контролом, јер би на тај начин имали могућност да утичу на разрешавање сиријске кризе и да изврше додатни утицај на председника Башара ел Асада“, појашњава председник Српског спољнополитичког круга.

    Са друге стране, додаје да Турцима никако није одговарало да виде како Курди тамо граде своје државне структуре, па су због тога претили да ће извршити упад на део сиријске територије, што су на крају и урадили. „Нашао сам извештаје на америчким мрежама који наводе да су амерички специјалци згранути бруталношћу турских трупа и њиховом несразмерном употребом силе против локалног становништва. Према турским информацијама, било је негде преко 100 жртава“, рекао је Паић.

    Контрола Турске

    Он додаје да су се Американци повукли из једног простог разлога — Сједињеним Државама је стало да држе под контролом независну турску политику, која је у последње време почела да показује знаке нелојалности према Бриселу.

    „Американци тамо имају једну од највећих ваздухопловних база у региону — Инџирлик, коју су у време Хладног рата користили за шпијунске летове и као осматрачницу на тај део Совјетског Савеза, Кавказа, Црног и Каспијског мора, које је од изузетне стратешке важности: прво, као пловни пут за Русију, а са друге стране, тамо су велики извори нафте. Из тих разлога САД не желе да доведу у питање дугорочне односе са Анкаром, посебно што је Ердоган остао имун на америчке претње санкцијама у вези са испорукама руског противавионског система С-400, чак и по цену да не добију најновије америчке авионе Ф-5“, објашњава бивши дипломата.

    Спремају ли се санкције Анкари?

    Американци су, према мишљењу Паића, видели да са Турцима очигледно не могу да играју игру претњи, мада је Трамп рекао да уколико се нешто догоди америчким војницима, они су спремни да предузму акцију која ће озбиљно протрести Турску привреду, али то у овом моменту остаје на неким лабавим претњама.

    На питање да ли ће САД увести санкције Анкари, наш саговорник каже да је Представнички дом под контролом демократа и они у свакој ситуацији покушавају да отежају позицију Трампа, поготово сада када се ближе председнички избори. Оно што треба да брине, јесте упозорење турског председника да може да отвори границе.

    Шта са избеглицама?

    „Питање блискоисточних избеглица је једна од најозбиљнијих тема у већини земаља ЕУ и некако се Европа изборила са тим првим таласом избеглица. Ипак, сматрам да ће Меркелова, која је имала најблагонаклонији став према томе, морати да плати највећу цену. На изборима који су били у Италији, Немачкој и Аустрији, такође је дошло до озбиљног јачања партија које су антимигрантске. Земље такозване Вишеградске групе су одбиле да учествују у заједничкој стратегији ЕУ за дистрибуцију избеглица“, наводи Паић.

    Он додаје да би за Европу и ЕУ у моменту када је она растрзана многим унутрашњим противречностима и сукобима, један нови талас избеглица са Блиског истока сигурно имао озбиљне последице на укупну ситуацију у тим земљама.

    „Тренутно је Немачка као највећа привреда Европске уније у почетној врсти рецесије, а у целој ЕУ је иначе дошло до успоравања економије. Ипак, они и даље имају велики нерешени проблем, а то је питање ’брегзита‘. Још увек је непознаница какве ће он последице оставити за Европску унију као економску, али политичку организацију“, нагласио је Милисав Паић.

    Тагови:
    Турска, Курди, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога