Слушајте Sputnik
    Путоказ - илустрација

    Специјални изасланик из Норвешке — део машинерије за сарадњу Србије и НАТО-а

    © Sputnik /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21104
    Пратите нас

    Након Метјуа Палмера, специјалног изасланика за Западни Балкан Стејт департмента, и Петера Бејера, посланика немачког Бундестага и специјалног известиоца ЦДУ/ЦСУ посланичке групе за Балкан, у Србију је стигао и Арне Санес Бјорнстад, специјални изасланик Министарства спољних послова Краљевине Норвешке.

    Као и Палмер, и Бјорнстад овдашње политичке прилике добро познаје, тим пре што је донедавно био амбасадор Норвешке у Београду, а информацију о сусрету председник Србије Александар Вучић објавио је на свом налогу на Инстаграму.

    „Оволики број специјалних изасланика говори у прилог чињеници да је питање Косова и Метохије веома интересантно и да има глобални карактер“, оцењује некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.

    „То потврђује и оно што смо недавно чули од руског министра спољних послова Сергеја Лаврова — да питање КиМ и решење косовског чвора има глобалне елементе, а потврђује и чињеница да је председник САД Трамп именовао посебног изасланика за Балкан. Што се тиче ових осталих, посебно из Европе, то говори у прилог чињенице да је Косово и Метохија важно за стабилност и безбедност у Европи и да је Европа доживела крах у претходном мандату Европске комисије и да жели на неки начин да задржи своју позицију, односно да поново афирмише утицај ЕУ, колико је то могуће у ситуацији када институције ЕУ још нису формиране и када још немамо јасну ни унутрашњу ни спољнополитичку агенду Уније“, објашњава Миливојевић.

    Како каже, Европа то жели, јер ће сви они који буду актери решавања косовског питања убрати неки глобални поен и остварити неки глобални интерес. Међутим, додаје Миливојевић, велики број изасланика Србији не значи много, јер Србија мора да зна који су саговорници релевантни у овом тренутку, када је реч о решавању питања јужне српске покрајине.

    „Релевантни су они од којих то решење зависи и који могу то решење да на неки начин верификују. У овом тренутку то су, пре свега, Вашингтон и Москва. Вашингтон, због тога што контролише Приштину и позиције у Приштини, а Москва, која контролише коначно решење кроз Савет безбедности УН и због тога што подржава српску позицију. Према томе, без обзира на велики број тих изасланика, Србија ће по тим критеријумима значаја имати у виду са ким и како разговара. Она ће уважити те саговорнике, али то не значи да ће им дати већи значај од оних који су релевантни за решавање косовског питања“, примећује искусни дипломата.

    „У том смислу, када је у питању Европа, издвојио бих Немачку која инсистира на једном посебном ставу и уважио бих Француску, зато што се Француска труди да иде у сусрет разумевању неких српских интереса, и то је мотив који би за Србију био важан“, додаје саговорник Спутњика.

    „Макрон је дао до знања да на неки начин жели да уважи ставове Србије и да буде конструктивнији, него што је то случај са, рецимо, Немачком и северњацима у Европској унији, који имају тврду позицију“, сматра Миливојевић.

    Када је реч о посети норвешког изасланика, Миливојевић напомиње да, иако Норвешка није чланица ЕУ, Бјорнстад је, и док је био амбасадор у Београду, био доста активан у залагању да Србија остане на европском путу и да реши питање Косова у прилог интереса западних центара, али и у залагању да се Србија прикључи НАТО-у.

    „Треба имати у виду да је генерални секретар НАТО-а Норвежанин и да он има врло активну улогу, а да Норвешка вероватно има интерес да подстакне евроатлантске интеграције Србије и да у томе маркира некакву своју позицију. Норвешка је увек била активна у мултилатералним питањима, сетите се њене улоге и кроз Уједињене нације у мировним операцијама. Просто, та улога Норвешке је врло интересантна, као земље која није чланица Европске уније, али која има одређену позицију на Западу и жели да ту позицију на сваки начин сачува“, указује Миливојевић.

    У прилог овој тези говори чињеница да је Амбасада Норвешке у Београду почетком јануара од Грчке преузела дужност контактне амбасаде НАТО у Србији.

    Том приликом је Бјорнстад, тада амбасадор Норвешке рекао: „Уз дужно поштовање војне неутралности Србије, радићемо на јачању сарадње између НАТО и Србије. Сви имамо заједнички интерес — да чувамо нашу демократију, нашу слободу и нашу безбедност. Велика НАТО цивилна вежба управљања последицама ванредних ситуација прошле године је само један пример богате сарадње која нас све чини сигурнијим“. Он је тада додао и да је „контактна амбасада НАТО само мали део велике машинерије коју представља сарадња између Србије и НАТО“.

    Тагови:
    Косово, Србија, норвешка, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога