Слушајте Sputnik
    Заставе Црне Горе и ЕУ у Подгорици

    Улазак Црне Горе у ЕУ могућ само због страха од „треће силе“

    © Sputnik / Небојша Поповић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1119
    Пратите нас

    Нови извјестилац Европског парламента за Црну Гору Тонино Пицула вјерује да ће Црна Гора бити прва следећа чланица Европске уније, мада признаје да проширење за Брисел није приоритет, па постоји велика вјероватноћа да ни „фамозна 2025.“ не буде година пуноправног чланства Црне Горе у Унији.

    Пицула је, током посете Подгорици, подсетио да неколико чланица ЕУ сматра да нема говора о пријему нових чланица док се Унија не консолидује, те да постоји озбиљан „фронт одбијања“ унутар самих земаља-чланица Уније. Он је подсетио да је такав став најјасније артикулисао француски предсједник Емануел Макрон, који мисли да проширење у овом тренутку не би донијело ништа добро Унији, док се не консолидује око нових решења.

    „Ту су и неке друге земље, као што су Холандија, донекле и Данска, али исто тако и њемачки Бундестаг... Наравно, група која се противи проширењу може се наћи свуда“, објаснио је Пицула.

    Поводом изјава Тонина Пицуле, који је стигао у Подгорицу како би обзнанио радосну вијест да следеће проширење ЕУ „неће бити без Црне Горе“, међу аналитичарима преовладава бојазан да ће се обећање новог извјестиоца ЕП за Црну Гору вјероватно обистинити, али како кажу – „о Кукову љету“.

    (Не)спремност за чланство

    Новинар „Дана“ Марко Вешовић такође сматра да је ситуација прилично неизвјесна, јер је, како каже, у ЕУ направљена једна врста неформалне коалиције састављена од неколико врло битних држава које отворено пропагирају тезу да се проширење ако не потпуно заустави, а онда одложи за неко боље вријеме, док ЕУ не санира кризе унутрашње природе.

    Зато, по Вешовићевом мишљењу, све зависи од тога да ли ће у Бриселу превладати реалан приступ који би Црну Гору удаљио од чланства на неодређено вријеме, или ће пак превагнути геостратешки разлози, што би Подгорици омогућило да постане чланица ЕУ у наредних пет-шест година.

    „Убијеђен сам да Црна Гора дефинитивно има највише шанси да се придружи Европској унији од свих држава које су кандидати на Западном Балкану. То је зато што је најмања и што објективно нема спорних питања са сусједима, за разлику од већине држава које је окружују, а што је Брисел најавио прошле године, када је први пут 2025. година потенцирана као могући датум учлањења“, каже Вешовић за Спутњик.

    Међутим, оно што по мишљењу нашег саговорника такође треба узети у једначину, јесте да Црна Гора реално није спремна за чланство нити то може бити у тако кратком временском периоду.

    „Не смијемо заборавити неке врло фрапантне податке: Црна Гора преговара са ЕУ од јуна 2012. године, а сада је октобар 2019, и још нису отворена ни сва преговарачка поглавља. Дакле, овај процес се одужио више него што је било ко очекивао, и јасно је да ако се ЕУ буде придржавала оних мјерила које је сама саставила, Црна Гора не може постати пуноправни члан Уније ни у наредних 10 година уколико се не деси нека темељна политичка промјена у Црној Гори“, сматра Вешовић.

    Доказати да је процес проширења жив

    Саговорник Спутњика истовремено скреће пажњу на то да постоји и друга страна новчића, а то је да Црна Гора може постати чланица Уније можда и 2025. године ако у Бриселу преовлада геостратешки политички приступ.

    „Знамо да се догађа излазак Велике Британије из ЕУ, и да се догађа читав низ унутрашњих криза унутар саме ЕУ, тако да је вјероватно негдје неопходно да се направи и неки позитиван примјер и цјелокупној јавности покаже да је ЕУ и даље клуб у који се радо покушава ући. Црна Гора би ту послужила као добар кандидат јер је мала, па и са свим проблемима које има не може битније угрозити функционисање цјелокупног европског система. Сада је само питање шта ће од та два приступа превладати“, увјерен је Вешовић.

    „Ако буде превладао реални приступ и оцјењивање у складу са заслугама, чланства Црне Горе неће бити сигурно ни у наредној деценији, а ако превагне приступ ’позитивног примјера‘ на Западном Балкану, онда ће Црна Гора бити члан у наредних 6-7 година, и то ће се прогласити неком врстом доказа да је проширење ЕУ и даље живо“, додаје наш саговорник.

    За варијанту чланства из геополитичких разлога посебно енергично лобира предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, који, како примјећује Вешовић, константно упозорава како празан простор на Балкану може бити испуњен неком трећом силом, мислећи прије свега на Русију, Кину и Турску.

    „Међутим, утицај руски, кинески и турски овдје је прилично ограничен и своди се на интересе економске природе, али Ђукановић очигледно покушава да изазове неку врсту панике унутар ЕУ причом: ако ви не примите Црну Гору, врло брзо ће се десити да она буде дио неке друге интересне орбите, па је зато потребно да зажмурите на све недостатке не би ли Црна Гора што прије била примљена у ЕУ“.

    „Те позиције Ђукановића су јасне и он их стално истиче, а све у циљу да се зажмури на све озбиљне дефиците који су производ управо његове владавине, која траје скоро три деценије“, закључује Вешовић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога