Слушајте Sputnik

    Европска унија саопштава земљама Балкана: Не рачунајте на нас!

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    62115
    Пратите нас

    Одлука ЕУ министара да не дају датум за почетак преговора Северној Македонији, упркос томе што је и име променила, колико руши кредибилитет Брисела који није испунио обећања дата Скопљу, још више урушава кредибилитет владе Зорана Заева, која је ни за шта жртвовала део националног суверенитета.

    Трећи пут за 16 месеци Савет Европске уније није дао зелено светло за отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, јер су се томе успротивиле Француска и Холандија.

    Комесар за приступне преговоре Јоханес Хан оценио је да то баш „није тренутак славе за ЕУ“, али и изразио наду да ће лидери ЕУ то учинити на предстојећем самиту 17. и 18. октобра и тиме, како је рекао, потврдити кредибилитет политике проширења на Западном Балкану.

    Челници Уније се ни до сада нису прославили прогнозама по питању датума за Албанију и Северну Македонију, које су на сто у Бриселу стигле у истом пакету. Судећи према тренду порука из водећих држава ЕУ, чини се да се процес евроинтеграције балканских држава заглавио у слепој улици.

    Највеће достигнуће

    Због потписивања Преспанског споразума са Грчком и промене имена државе у Северна Македонија, њен премијер Зоран Заев се још у јуну похвалио да је Европска комисија то оценила као једно од 20 највећих достигнућа Европске уније у претходних пет година.

    Шеф Европске комисије Жан Клод Јункер тада је обећао да ће Северна Македонија највероватније добити датум за почетак преговора у јулу и додао да ће ЕК дати све од себе да се та одлука донесе током лета.

    После најновије одлуке Савета Европске уније, Александар Гајић са Института за европске студије, међутим, не дели наду европског комесара за проширење.

    „Недобијање датума за почетак преговора Албаније и Северне Македоније са ЕУ директна је последица резултата за изборе за Европски парламент и формирања новог састава ЕК, односно, расположења бирачког тела које се на изборима за ЕП определило тако да се чак и оне странке које су ентузијастички проевропске, залажу за неки вид реформи Европске уније. А такође и за заустављање процеса проширења док се темељно реформисање ЕУ не изведе“, нема дилему саговорник Спутњика.

    Више година реформи

    Гајић притом сматра да је то немогуће урадити у кратком року и да ће за реформисање ЕУ бити потребно више година. То је по његовом мишљењу неминовност, иако постоје чланице ЕУ које сматрају да би таквом политиком Брисел оставиo негативан утисак и од себе одгурнуо становништво и јавно мњење земаља окренутих евроинтеграцијама.

    Међутим, он истиче да политичке елите у тим земљама које теже чланству у ЕУ, заправо немају другог избора него да наставе да инсистирају на том путу. Поготово што су мање-више и доведене уз подршку ЕУ и Запада, каже он, истичући да пре свега мисли на Северну Македонију и режим Зорана Заева.

    „Ова ситуација недобијања датума почетка преговора, у конкретном случају, Северне Македоније колико руши кредибилитет ЕУ због тврдог става неких чланица, толико још више руши кредибилитет влада које су на том путу одлучиле да праве велике компромисе. У Скопљу су изашли у сусрет промени имена, а не би ли задовољили албанску страну, своје коалиционе партнере, пристали су на федерализацију. У перспективи чак и на конфедерализацију земље, а све под изговором да ће на тај начин ући у процесе евроинтеграција“, указује Гајић.

    Узалудна жртва

    Његова процена је да „од тога што су жртвовали један део свог националног суверенитета не само краткорочно, него по свој прилици ни дугорочно, неће бити ништа“.

    Новом одлуком ЕУ је, како каже, послала поруку да нема жељу да се даље приступи процесима евроинтеграција.

    „Већ се одавно види да ЕУ у случају Западног Балкана иде на варијанту неког регионалног заједничког царинског простора који би био ван ЕУ. Он би представљао једну заједничку привредну целину, где би ЕУ могла економски да има уплив онолико колико њој одговара, а да нема неку директну политичку одговорност, нити проблеме са тим земљама као када би оне приступиле ЕУ. Брисел интересује путна структура, привреда, могућност да се извози европска роба, да се јефтино добију сировине и да на том простору нема неких великих безбедносних проблема. Да државе буду делимично пацификоване, да се нестабилност не би преливала на ЕУ и ништа више од тога“, јасан је Гајић.
    Клацкање до Брисела — још спорије

    Он тврди да све док у ЕУ не буду успоставили неки поредак који је њима прихватљив, односно док ЕУ не буде реформисана, до тада од поступка проширења неће бити ништа. И то не само за чланице које нису још добиле датум отпочињања преговора, него и за оне које су отпочеле преговоре, али чије је отварање и затварање поглавља значајно успорено. Оно ће у наредном периоду бити још успореније, сматра Гајић.

    На констатацију да су Бугари имали велики списак захтева према Македонцима као услов да гласају за добијање датума за отпочињање преговора Скопља и ЕУ, а да их нема на списку оних који су је овога пута блокирали, Гајић каже да су они очигледно видели да ће принципијелни став Француске бити довољан да не добију зелено светло.

    Зато и нису хтели да инсистирају на свом ставу. Вероватно ће своје захтеве ставити пред Северну Македонију у оном тренутку када се евентуално Скопље нађе пред добијањем датума за почетак преговора, закључио је саговорник Спутњика.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога