Слушајте Sputnik
    Студенты на лекции

    Седмогодишња акција: Може ли Србија вратити своју памет као Индија и Ирска

    © Sputnik / Алексей Мальгавко
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    14313
    Пратите нас

    Да се није лако борити и изборити са заустављањем одлива младих високообразованих људи из Србије, најбоље говори најава писања Стратегије за управљање економским миграцијама од 2020. до 2027. године.

    За спречавање те комплексне појаве од које Србија, као и свака земља која се са њом суочава, има велику штету, очигледно није био довољан почетком године формиран Координациони тим за управљање економским миграцијама. Након шест одржаних седница, тај тим је закључио да је неопходно и писање Стратегије која би требало да сабере најбитније мере које би могле да дају резултат.

    Најављујући доношење Стратегије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић прецизирао је да је прво неопходно да се сачини анализа параметара који утичу на економске миграције. Стратегија ће, како је рекао, бити конципирана тако да се зна ко шта ради у држави, како би се зауставио одлив мозгова и њу ће пратити акциони план.

    Наш најпознатији стручњак за миграције, професор Економског факултета у пензији и члан Координационог тима Владимир Гречић, међутим, сматра да је тренд који је одавно присутан, не само код нас, немогуће спречити.

    „Одлив мозгова се не може зауставити нити је то пожељно. Људи треба да оду, да се школују, да раде и да се врате. Оно што је важно и што је пожељно, то је та циркулација у оба правца, да људи одлазе, али и да се врате“, сматра он.

    Све већа емиграција

    Статистика о „одливу мозгова“ из Србије не постоји, јер се углавном заснива на подацима земаља у које су млади отишли, а није лако евидентирати све особе које улазе у неку земљу, јер неке у току године то учине више пута, објашњава професор Економског факултета у Београду Михаил Арандаренко.

    Одлив мозгова
    CC0 / pixabay
    Одлив мозгова

    „Оно што сигурно знамо, јесте да се миграција повећава. Наши званични подаци су да је прошле године отишло пет-шест хиљада људи, оних који су се одјавили. По оцени ОЕЦД-а, реч је можда и о цифри од близу 50.000“, додаје саговорник Спутњика, ограђујући се да би ту бројку ипак требало проверити, јер се том статистиком у последње време није бавио.

    Оно што је ипак неспорно, додаје он, јесте да сви индикатори указују на то да се емиграција последњих неколико година повећава и да ће наставити да се повећава.

    Нити привлачимо нити задржавамо таленте

    Уосталом, и последњи извештај Светског економског форума показује да је Србија по индикатору „капацитет за задржавање талената“ на 134, а по индикатору „капацитет за привлачење талената“ на 132. позицији од укупно 137 земаља.

    Арандаренко, међутим, указује на бројке које додатно брину: код нас сваке године око 110.000 људи „напусти“ радну снагу, односно радни узраст, како то економисти кажу, а само 70.000 нових уђе.

    Сада се људи запошљавају на разне начине и по онлајн платформи. Многи високообразовани сами бирају да раде као такозвани телемигранти — живе у земљи, али раде за стране послодавце. Неки имају фирму, неки не, неки то раде и уз други посао. Многим младима је често то одскочна даска за физички одлазак у иностранство. Он зато сматра да би држава прво требало да одустане од једне од мера које је најавила.

    „Када причамо о мерама које држава треба да предузме, најава провере да ли су они који су пријављени као самозапослени заиста самозапослени, како би држава евентуално скупила још пореских прихода, једна је ствар од које мислим да би требало да се одустане док се не осветли мало обухватније Стратегија задржавања младих“, сматра професор Економског факултета.

    Избећи рестриктивне мере

    На питање шта би, пре свега, требало да се нађе у Стратегији, Арандаренко каже да не постоји магични штапић, али да је главни рецепт имати добар привредни раст, креирати боље окружење, не само економско него и друштвено, да људи остају.

    „И то се, наравно, не решава за једну годину. Могу да кажем које мере не би донеле пуно ефекта — рецимо, оне које се односе на доделу станова, демографске, где дајете додатне подстицаје породиљама и сличне ствари. Ми, с друге стране, немамо пореске олакшице за децу, за издржаване чланове домаћинства. То би била далеко финија мера у односу на то да ће држава некоме дати стан, а њих 99 одсто га неће добити“, мишљење је Арандаренка.

    Одлив мозгова из Србије- илустрација
    Одлив мозгова из Србије- илустрација

    Гречић, такође, указује да је реч о дугорочном послу, где предност у односу на рестриктивне треба дати стимулативним мерама.

    „Оно што је по мени најбитније, то је усклађивање система образовања са потребама привреде, водећи нарочито рачуна о технолошким и другим променама које са собом носи четврта индустријска револуција, зато што ће ова Стратегија обухватити период 2020-2027. године. Смањила се стопа незапослености, али имамо велики број високообразованих људи који су незапослени, а с друге стране постоји несташица за одређеним профилима кадрова у привреди“, објашњава овај стручњак.

    Други међу приоритетима, по његовом мишљењу, јесте стварање бољих услова за повратак стручњака из наше дијаспоре и за привлачење оних из иностранства у Србију.

    Омогућити повратак

    То претпоставља да Србија превазиђе слабости какве су низак ниво улагања у истраживање и иновације, одсуство стратешког управљања, мали број истраживача у привреди, непостојање механизама за сарадњу науке и привреде.

    Трећа веома важна мера, по оцени Гречића, односи се на стварање повољне климе за директне инвестиције дијаспоре.

    На питање да ли је модел оних који су успели да врате из иностранства своје образоване људе, попут Индије, Кине, Ирске, примењив код нас, он каже да се ниједан не може пресликати, али да од сваког нешто можемо да применимо. Указао је на пример Индије, која је мерама успела да ангажује око 40 одсто оних који су се вратили из иностранства отварајући фирме из области информатичке технологије.

    Посебно је, међутим, нагласио да је поучан пример Ирске која је имала доста успеха у враћању образованих из света. Њихова дијаспора је финансирала студирање стручњака из Ирске у Америци где их је највише било, с обавезом да се они по завршетку студија врате у домовину. И Шкотска је са дијаспором развила програм повратка младих образованих стручњака, каже он и напомиње да је Велс пре неколико месеци објавио програм директних инвестиција дијаспоре у ту земљу Уједињеног Краљевства.

    У сваком случају, оно што предстоји, то је припрема документа са анализом стања и ефектима миграционих токова, за коју је задужен управо Гречић и он ће бити основа за писање предлога Стратегије.

    Тагови:
    услови, рад, повратак, ОЕЦД, миграција, одлив мозгова
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога