Слушајте Sputnik
    Купола реактора

    Руски нуклеарни реактор по други пут међу Србима

    © Sputnik / Павел Львов
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 19213
    Пратите нас

    Центар за нуклеарну науку, технологију и иновације, који ће бити изграђен заједничким српским и руским снагама, подразумева изградњу истраживачког реактора какав не постоји у овом делу Европе, што би Србији донело предност и покренуло међународну сарадњу.

    Током званичне посете руског председника Владимира Путина Србији, у јануару, потписан је међувладин споразум о сарадњи у мирољубивој употреби атомске енергије. Само девет месеци касније, током посете премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева Београду, ствар је конкретизована. Потписан је споразум влада двеју држава о сарадњи у изградњи Центра за нуклеарну науку, технологију и иновације на територији Републике Србије.

    Изградњом високотехнолошког центра у нашој земљи биће створена платформа за истраживање и практичну примену атомске технологије у мирнодопске сврхе.

    На сајту руске корпорације за атомску енергију „Росатом“, која ће бити наш партнер у овом послу, објављено је, међутим, да ће рад Центра допринети решавању низа важних задатака, укључујући производњу радиоизотопа за медицинске, индустријске и пољопривредне сврхе. Такође и производњу допираног силицијума за индустрију, пружање услуга за утврђивање елементарног састава руда и минерала, узорке животне средине, обуку за нуклеарну индустрију, као и активности које су погодне за развој иновација и истраживања у области дигиталне технологије...

    Нова реч технологије

    Центар у коме ће бити инсталиран вишенаменски истраживачки реактор капацитета до 20 мегавати, представљаће најновију реч у развоју нуклеарне технологије, како је то рекао генерални директор „Росатома“ Алексеј Лихачов. Он је ставио потпис на Споразум заједно са српским министром задуженим за иновације и технолошки развој Ненадом Поповићем.

    Изградња Центра би, према Поповићевим речима, могла да буде покренута већ наредне године.

    Просторије Лењинградске нуклеарна електране
    © Sputnik / Алексей Даничев
    Просторије Лењинградске нуклеарна електране

    Виши научни сарадник Института за физику у Београду Владимир Удовичић оценио је за Спутњик да је у свим сегментима реч о значајној инвестицији у научну инфраструктуру и нарочито примену нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.

    „Ради се о типу истраживачког реактора који се користи делом у истраживањима, делом у примени, највише у медицини и производњи радиофармацеутика које смо ми досад углавном увозили и нисмо производили“, објашњава Удовичић.

    „Такву инсталацију ми досад нисмо имали. Постојао је у Институту за нуклеарне науке у Винчи и реактор исто руске производње мање снаге, који је заправо у процесу декомисије. То значи да се гаси. Његов радни век је био док је постојао нуклеарни програм у бившој држави Југославији. У међувремену, тај програм је напуштен и он је ушао у процес затварања и није у функцији“, напомиње саговорник Спутњика.

    Кадровски осиромашили

    Удовичић указује на то да је ово сада нешто потпуно ново и по димензијама доста значајно, нарочито што је везано за нуклеарну физику и за примену атомске енергије у мирнодопске сврхе.

    На питање — да ли ми имамо одговарајући стручни кадар за то — Удовичић напомиње да реактор који смо имали не функционише неколико десетина година и да смо у том времену кадровски пуно осиромашили. Он у томе види додатну димензију новог Центра.

    „То би заиста био замајац да се школују неки нови кадрови, и вероватно би руски партнери били спремни да понуде неке тренинге и обуку за наше људе. Пошто су то пројекти на дуже стазе, вероватно би то значило и привлачење неких младих људи да се школују у том правцу. Ми смо те кадрове некада школовали, али то су људи који су већином у пензији или се не баве тиме, тако да би то, у сваком случају, покренуло и тај образовни сегмент“, сматра саговорник Спутњика.

    Упитан колико би времена требало да се направи тај Центар са реактором снаге 20 мегавати, Удовичић каже да, према грубој процени, за мање од десет година тешко да то може да заживи и буде у пуној функцији. Потребна су, како напомиње, два до три циклуса школовања, с тим што би на нашим факултетима морали да буду отворени нови студијски програми како би се ишколовали нови кадрови.

    Радници у ледоломцу на нуклеарни погон
    © Sputnik / Павел Львов
    Радници у ледоломцу на нуклеарни погон

    „’Росатом‘ је толико велика фирма да би, вероватно, за почетак овде били људи из Русије који би обезбеђивали ту кадровску базу. Али у некој перспективи ту би се сигурно укључили наши људи, тако да би то вероватно био мотив за људе да крену да се образују и школују у том правцу“, мишљења је сарадник Института за физику.

    Потпуно безбедан

    На напомену да је реч о реактору на воду под притиском, Удовичић каже да су те технологије значајно узнапредовале, нарочито у сегменту безбедности, чему се посвећује посебна пажња, тако да носи најмање ризике.

    Саговорник Спутњика указује и на могућности међународне сарадње какву отвара један такав центар, поготово што у региону не постоји сличан истраживачки реактор.

    Истраживачки реактор тог типа постоји у Словенији, али доста мање снаге. Има у Будимпешти један оног типа какав је у Винчи. То су неки који су још остали у функцији, али свакако да би то била јединствена машина тог типа у овом делу југоисточне Европе. Тако да би вероватно привукао и друге и могао да покрене међународну сарадњу, а нарочито регионалну.

    То би, сматра Удовичић, била нека наша компаративна предност.

    Тагови:
    Ненад Поповић, Дмитриј Медведев, Путин, Росатом, нуклеарни реактор
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога