Слушајте Sputnik
    председник Француске Емануел Макрон

    Да ли је одбијање Македоније и Албаније у ствари Макронова освета?

    © Sputnik / Алексей Витвицкий
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    1418
    Пратите нас

    Флоријан Бибер, професор са Универзитета у Грацу, изјавио је да није сасвим јасно шта мотивише Француску и Макрона да одбије Северну Македонију и Албанију.

    „Мислим да је то елитни скептицизам у Француској у вези са проширењем, губитком власти у ЕУ и фрустрацијама због тога што француски кандидат за Европску комисију није потврђен на саслушањима у Европском парламенту“, казао је Бибер у интервјуу у емисији „360 степени“ скопске телевизије.

    Оценио је да тренутно постоји осећај фрустрације око ЕУ, те стога мисли да се Макрон окренуо против обе земље — Северне Македоније и Албаније.

    „Видимо Макронову критику политике влада Северне Македоније и Албаније, али много више према ЕУ и француским партнерима у Унији“, навео је Бибер.

    Упитан како разуме Макронову поруку да можда не би све земље кандидати требало да заврше као пуноправне чланице ЕУ, већ да би пре можда требало размишљати о некој врсти „привилегованог партнерства“, Бибер је одговорио да мисли да Макрон нема подршку за такву идеју.

    „Мислим да је усамљен у томе. Мислим да се ово гледиште не заснива на дугорочној визији, па сумњам да ће Француска успети да подстакне ту идеју о замени проширења привилегованим партнерствима. Мислим да је продуктивније рећи да ће проширење трајати дуго, дуже него што смо се надали. Па чак и да је све добро прошло, Северна Македонија се неће придружити ЕУ у наредних 10 година“, рекао је Бибер.

    Сада ће тај период бити још дужи, додао је Бибер.

    „Знам да је то фрустрирајуће. У међувремену се привилегована партнерства могу одвијати у приступу структурним фондовима, интеграцијама у економске и еколошке политике ЕУ и друге начине ради смањења јаза. Међутим, Макронова идеја о привилегованом партнерству, какво ЕУ, на пример, има са Украјином, звучи смешно након што је обећавала чланство земљама Западног Балкана током 20 година. Мислим да то неће прихватити други у ЕУ“, казао је Бибер.

    На питање шта мисли какав је став немачке канцеларке Ангеле Меркел и да ли је она била довољно снажна за позитивну одлуку прошле седмице у Бриселу, Бибер је одговорио да је тешко рећи шта се дешавало иза затворених врата, пренео је Танјуг.

    Он истиче да су Немачка и Ангела Меркел снажно гурале почетак преговора, можда не тако снажно као раније, али не и без спремности да пређу одређене линије када је реч о притиску.

    „Оно што смо видели јесте да није само Немачка, већ и велика већина земаља-чланица, подржала проширење, посебно отварање преговора са ЕУ“, рекао је Бибер и додао да су се многе земље-чланице успротивиле Француској, што он узима као охрабрујући знак да постоји много земаља које се залажу за проширење ЕУ.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога