Слушајте Sputnik

    Нови амерички потез открива шта их једино занима у Сирији

    © AFP 2019 / FABIO BUCCIARELLI
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3288
    Пратите нас

    Одлука америчког председника Доналда Трампа да задржи своје трупе на сиријским нафтним постројењима симболичке је природе, јер од Вашингтона у Сирији више ништа не зависи.

    Веза између америчке политике и нафтног бизниса одавно је позната, али одлука америчког председника Доналда Трампа да задржи трупе у области нафтних поља у Сирији помало је чудна, ако узмемо у обзир да целог месеца говори о њиховом повлачењу из ратом захваћене земље.

    Америчке трупе су се заиста и повукле из северозападне Сирије, области источно од реке Еуфрат, где су турске трупе започеле офанзиву против курдских снага, а која је окончана договором Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана.

    Непосредно потом, Трамп се одлучио на још један заокрет у спољној политици. Суочивши се са осудама у Сенату, из обе партије, као и у мејнстрим медијима због напуштања традиционалних америчких савезника у региону, Курда, Трамп се фокусирао на сиријска нафтна поља.

    Амерички председник је у разговору са курдским војним лидером Мазлумом Абдијем напоменуо да је „време да се Курди окрену ка нафтним пољима“, недвосмислено алудирајући на сиријска нафтна поља око града Дејр ел Зора.

    © AFP 2019 / DELIL SOULEIMAN
    Мазлум Абди, командант Сиријских демократских снага (СДФ), у којима Курди имају већину.

    Ова нафтна поља Трамп, али и други амерички званичници сматрају стратешки важном тачком, па је дан пре него што је разговарао са Абдијем нагласио њихову важност и без обзира што стално помиње потребу извлачења америчких трупа из Сирије, нагласио да ће оне остати у овој области.

    „Осигурали смо нафту и према томе, мали број трупа остаће на подручју која имају нафту“, рекао је Трамп у среду док је говорио о повлачењу Американаца из Сирије, осим 200 до 300 војника из области у којима се налазе нафтна постројења.

    „Штитићемо нафту и одлучићемо шта ћемо са тиме у будућности“, закључио је амерички председник.

    Већ у петак ујутру из Пентагона је стигла најава да ће трупе у области нафтних поља бити ојачане тенковима типа „Абрамс“ и оклопним возилима „Бредли“, под изговором да постоји опасност да нафтна поља падну у руке ДАЕШ-а, који их је својевремено држао.

    Повлачење Американаца — ништа од тога

    Карине Геворгјан, стручњак за Блиски исток и американиста Александар Дормин сматрају да од повлачења америчких трупа из Сирије нема ништа, без обзира на то шта Трамп већ дуже време говори. О томе је прерано говорити, сматра Геворгјанова, док Дормин напомиње да се ретко када догађа да америчке трупе негде уђу и потом изађу. Јужни Вијетнам и Сомалија су, према његовим речима, изузеци.

    „На територији Сирије остаје америчка база, где је пребачен део војника са севера Сирије, други део је пребачен на територију Ирака. Тако да Американци нигде не иду и њихова позиција неће ослабити после турске акције и руско-турског меморандума. Друга ствар је што су њихове позиције ослабиле већ одавно, после почетка руске војне операције у Сирији на захтев Дамаска“, категорична је Геворгјанова.

    Дормин наглашава да није јасно шта ће неколико стотина америчких војника радити на сиријским нафтним пољима.

    „Постало је сасвим очигледно да се без Сједињених Држава на простору Сирије може решити питање рата и мира, док без Русије то није могуће. Американци заиста не воле да изгубе образ и признају пораз, тако да је ово углавном симболични гест“, сматра он.

    Трампова цик-цак спољна политика

    За саговорнике Спутњика, војног аналитичара из Москве Ивана Коновалова и новинара Бошка Јакшића, Трампова одлука да задржи трупе на сиријским нафтним пољима није изненађујућа.

    Као бизнисмен и човек који је прихватио блискоисточну игру, Трамп данас изјављује једно, сутра друго, каже Коновалов.

    „То смо видели у ситуацији са повлачењем Американца из зоне конфликта. Он се дуго борио са Конгресом, Конгрес је био против, Трамп је говорио једно, Конгрес друго и на крају видимо да се Американци повлаче. Овде је ситуација једноставна. Сматрам да је то порука за Курде чији је смисао, дајте да одржавамо контакте, иако смо вас оставили и предали“, сматра он и пита се који је смисао одлуке да задржи трупе на нафтним пољима, када то Курди могу и сами да раде, а може и сиријска армија која је већ ушла на територију Курда.

    „Присуство Американаца нема никаквог смисла. Ако им је циљ да изненада заоштре ситуацију, то је глупо. Они су се већ повукли из главних зона, нема разлога за пооштравањем ситуације после повлачења. Његова изјава је више декларативног карактера, али не изгледа да ће се ситуација решавати таквим методама“, закључује Коновалов.

    © AP Photo / Hussein Malla
    Фотографија снимљена у априлу 2018. приказује сиријског сељака који ради у примитивној рафинерији која производи дизел-гориво и друге нафтне деривате у селу у близини сиријског града Рмеилан у провинцији Хасакех, коју су контролисале курдске снаге. Нафта је главни извор прихода за сиријске Курде.

    Трампова одлука да америчке трупе остану на сиријским нафтним пољима, према Јакшићевим речима, није превише изненађујућа.

    „Наставља се његова цик-цак спољна политика. Допустио је Ердогану да уђе, па је претио да ће га казнити, па је повукао војнике, па их, ево, сада задржава. Мотив да их задржи је, очигледно, да би спречио Асадове снаге да преузму контролу над тим регионом, а истовремено да ипак омогући Курдима изворе прихода, јер њима је нафта била главни извор финансирања, а и да спречи да тај појас дође под контролу Руса“, сматра Јакшић.

    Са војног становишта, Трампова одлука нема никакав значај, једино има политичку симболику да није сасвим напустио Курде, додаје он.

    Трампова тактика додатно исцрпети Дамаск

    Са Јакшићевим мишљењем, да САД желе да спрече легитимну сиријску владу да успостави контролу над нафтним налазиштима, слаже се и Коновалов:

    „Ако сиријска влада успостави контролу над налазиштима нафте, то ће довести до наглог побољшања економске ситуације у Сирији. То ће бити велики плус за закониту сиријску владу коју Американци не подносе.“

    © AP Photo / Hassan Ammar
    Фотографија снимљена јула 2019. приказује пролазнике на улицама сиријске престонице Дамаска.

    Без нафтних прихода, а Сирија је пре почетка рата извозила нафту (не у великим количинама, али ју је извозила и истовремено покривала своје тржиште), са разрушеном земљом, америчка контрола над нафтним изворима значи додатно исцрпљивање владе у Дамаску, наглашава Јакшић.

    Опасност од ДАЕШ-а, празна прича

    Сценарио према коме би ДАЕШ (Исламска држава) могао да ојача и да преузме контролу над сиријским нафтним пољима, према речима Коновалова, није могућ.

    „То је обмањивање. Када је реч о ДАЕШ-у, у војном смислу, са њиме је већ готово. Али се води партизански рат. Као јединствена моћна сила ДАЕШ не постоји. Да би заузели нафтне изворе, потребно је не само захватити та места, већ и одржати освојено, а то подразумева велике напоре и силе које ДАЕШ нема. Тако да Трамп обмањује“, категоричан је он.

    Реалне опасности да ДАЕШ поново преузме сиријске нафтне изворе не постоје ни према Јакшићевом мишљењу. Оно што је могуће, јесте да се ДАЕШ консолидује, каже он, да се активирају они које је ДАЕШ оставио за собом или који су побегли из заробљеничких логора.

    „Та опасност реално постоји, али у овом тренутку не мислим да је ДАЕШ довољно јак да би могао да нападне нафтна поља“, сматра Јакшић. 

    Сирија је тријумф руске спољне политике

    Према речима Жељка Будимира, стручњака за међународне односе са Универзитета у Бања Луци, Трампова одлука је последица политике покривања свих нафтних извора у региону Блиског истока. Након ирачке кампање, америчка политика је била да се задржи контрола над нафтним постројењима, од извора до рафинерија, без обзира на политичку ситуацију и систем у земљама где се они налазе.

    „Мислим да ће то бити тешко одрживо у условима када постоји споразум између Анкаре и Москве. То значи да Американци више немају савезника на терену. Курдске снаге, које су им биле главни ослонац, више их не доживљавају као савезнике. Тако да мислим да је то дугорочно, чак средњорочно, тешко одрживо, остати само на неким изолованим тачкама и држати их без обзира на промењене околности на терену“, каже он.

    Сирија је дефинитивно тријумф руске спољне политике, ако Вашингтон одлучи да продужи своје војно присуство у тој земљи, биће само одраз става да америчка администрација није у потпуности одустала од ње, закључује наш саговорник.

    Тагови:
    повлачење америчке војске из Сирије, повлачење, русија, Курди, нафтна поља, нафта, Деир ез Зор, трупе, Трамп, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога