Слушајте Sputnik

    Деца су са мајком: Мали догађај који је потпуно засенио велике

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    212122
    Пратите нас

    Деца Славице Бурмазовић, коју је њен бивши супруг, држављанин Турске, пре четири године на превару одвео прво у Турску, а затим у Иран, стигла су у Београд. Поново су у загрљају мајке, после осам година. И то је то.

    Велику заслугу за срећан епилог туробне породичне драме има и шеф српске дипломатије Ивице Дачић. Заједно са амбасадором Србије у Ирану Драганом Тодоровићем, он је на највишем међудржавном нивоу издејствовао да се испуни пресуда турског суда од пре четири године и да деца поново буду са мајком.

    Дачић је заслужио данас похвале чак и од оних који се ни у чему не слажу са њим. Тако налаже начело људскости, ишчезло из наше политике.

    Шта је велики догађај?

    Овај „мали“, дирљиви догађај морао би бар у једном дану да засени „велике теме“ — геополитичке ломове, међународна позиционирања Србије, регионалне битке, европске и евроазијске перспективе, кинеске путеве свиле, америчке услове, несврстане...

    Све су то послови шефа дипломатије, али је у сваком времену и у свакој земљи највећа дужност да деца буду срећна. Независно од идеологија и политичких превирања.

    Деца Славице Бурмазовић данас су насмејана, све троје. И то је то.

    Зато је важно да сви којима су пуна уста политичке културе похвале Ивицу Дачића. Чак и ако су му љути ривали. Чак и ако му замерају што је у власти са Вучићем или су на њега љути јер је био у власти са Тадићем. Чак и ако им смета његово певање, манири, милошевићевска прошлост, нагласак кад прича на енглеском језику...

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Деца Славице Бурмазовић стигла су данас у Београд

    Неће пасти круна главе

    Нека дела заслужују признање без обзира на то што ће се већ сутра све заборавити, а политичке битке наставити још већом жестином.

    Нити ће владајућим партнерима пасти рејтинг ако данас јавно честитају Дачићу, нити ће политичким противницима пасти опозициона круна с главе ако за тренутак пруже руку министру иностраних послова.

    А бар на један дан, када би се то десило, Србија би постала нешто нормалнија и здравија земља. И сви би у том случају добили поен.

    Бар на један дан, људскост би била јача и гласнија од одвратних политичких ратова који дубоко поларизују и деформишу државу.

    Јер деца су се вратила кући. И то је то.

    Тагови:
    повратак, Србија, отети, деца
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога