Слушајте Sputnik
    Напад интернет вируса на компјутерску мрежу

    Дигитална „сабља“ или гнев народа: Шта се крије иза политичког потреса у САД и Британији

    © Sputnik / Алексей Мальгавко
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 653
    Пратите нас

    Дигитална вештина Доналда Трампа довела га је на место председника САД, тврди „Њујорк тајмс“, док саговорници Спутњика сматрају да суштина није у кампањи на друштвеним мрежама, већ у чињеници да народ хоће промене.

    „Да се политичке кампање данас превасходно воде путем друштвених мрежа није неко велико откриће, али само једна политичка партија је, по свој прилици, схватила ову поруку“, пише „Њујорк тајмс“.

    Њихова оцена је да је амерички председник Трамп усмерио све своје снаге на дигиталне медије у циљу реизбора за председника, док се Демократе боре са тим да примене лекције које су извукли из трке 2016. и да се тек адаптирају политичком миљеу који креирају друштвене мреже.

    Ни дана без мрежа

    Лист наводи да нема ни дана а да Трампова кампања није усмерена на Фејсбук, Јутјуб и милион других сајтова на којима се објављују поруке везане за разне теме — од најезде миграната до корумпираних медија, а које најбоље пролазе на платформама чији алгоритми фаворизују бес, а „политичке кампање су слободне да занемаре чињенице“.

    Са друге стране, наводи „Њујорк тајмс“, демократе са тим тешко могу да се носе јер је њихова кампања усмерена превасходно на лојалност „бренду“, односно партији, и није толико „офанзивна“ јер је реч о покушајима да се „увреди што је мање људи могуће“.

    Да ли се политичке кампање данас добијају на друштвеним мрежама - Фејсбуку, Твитеру, Воцапу?

    „Њујорк тајмс“ заобилази суштину

    На питање да ли је агресивна интернет кампања, која реже попут сабље, бољи начин да се дође до циљних група и бирача од класичних метода политичких кампања оличених у мејнстрим медијима, као и да ли се избори данас заправо добијају на друштвеним мрежама, новинар Никола Врзић каже да, према његовом уверењу, „Њујорк тајмс“ и уопште мејнстрим медији на Западу поново не виде суштину:

    „Друштвене мреже јесу нови феномен, али не треба превише мистификовати њихов утицај. Шта заправо представљају друштвене мреже и ова комуникација политичара са грађанима? То само значи да они, као Трамп путем Твитера, директно комуницирају са својом бирачима или потенцијалним бирачима, односно избацују ’посредника‘ у виду мејнстрим медија. Знамо да су практично сви мејнстрим медији били против Трампа 2016. године, као и против ’брегзита‘ током референдумске кампање у Великој Британији, па видимо резултате. Они зато сада тај Трампов успех на изборима и исход референдума у Британији покушавају да објасне на разноразне начине — од фамозног руског мешања, па ево сада до тога да је Трамп успешније радио интернет кампању“, категоричан је Врзић.

    Друштво је хтело промене

    Како каже, јесте амерички председник Трамп можда успешније радио интернет кампању, али радила ју је и друга страна. Исти је случај и када је реч о референдуму о изласку Британије из ЕУ. Међутим, додаје Врзић, суштина је у нечем другом.

    „Једноставно, друштвена клима на Западу је таква да је морала да произведе и Трампа и ’брегзит‘, јер је друштво хтело промене. Читав низ фактора потврђује ову тезу. Наиме, истраживања јавног мњења у Америци показују да је поверење у те мејнстрим медије на историјски најнижем нивоу. Опет, мејнстрим медији се доживљавају, и то с правом, као ’продужетак‘ оне владајуће класе против које се народ побунио гласајући за Трампа, односно за ’брегзит‘. Мислим да ту лежи суштина, а не у томе да је Трамп успешнији на интернету, а да ови други то не знају да ураде. Мање-више сви раде на исти начин“, примећује Врзић.

    Придобити неопредељене

    И стручњак за информационе технологије Здравко Јанковић сматра да се избори добијају у такозваним „свинг стејтс“ односно оним државама у САД, или оним окрузима ако говоримо о Великој Британији, или пак оним општинама ако је реч о Србији, које нису јасно опредељене.

    „У оним земљама где постоје барем две јасно испрофилисане политичке опције, изборе ће добити онај који успе да добије такозване неопредељене државе, округе или општине. И то је стратегија коју је применио Доналд Трамп на изборима 2016. године, али и Барак Обама 2008. године, и пре такозваних прелиминарних избора, али и за време саме председничке кампање. Дакле, и један и други су у кампањи користили онај медиј који је у том тренутку био најприхватљивији за те такозване ’свинг стејст‘. Обама се концентрисао на те државе и користио имејл кампању која је у њима могла да му донесе превагу, а Трамп је користио Фејсбук“, објашњава Јанковић.
    Болсонаров Воцап

    Оно што је обезбедио интернет, додаје он, јесу савремени системи за таргетирање којима доста прецизно можете да одредите циљну групу и пошаљете им одговарајућу поруку.

    „Исто је, на пример, урадио нови председник Бразила Жаир Болсонаро, који је користио Воцап, и то врло таргетирано, јер је та мрежа тамо врло релевантна. Он је путем Воцапа слао одређене поруке, па и ’фејк њуз‘. Дакле, постоје разни канали комуникације, само је питање ко ће их и како искористити. Оно што је кључно јесте да порука која се шаље треба да буде прихватљива“, закључује Здравко Јанковић за Спутњик.

    Тагови:
    друштвене мреже, америчка председничка кампања, Брегзит, Доналд Трамп
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога