Изетбеговић је појаснио да БиХ ником више ништа неће наметати, али да Годишњи национални програм за НАТО (АНП) мора бити послат у Брисел, јер то представља спровођење раније усвојених одлука. Тиме је он на неки начин повукао раније изречену најаву да ће слање АНП бити услов за за формирање Савета министара у БиХ.
Нова замка
Значи ли све ово да Изетбеговић признаје да БиХ дефинитивно неће ући у НАТО и да споразум са Алијансом више неће бити услов за формирање власти, или је у позадини нека друга „игра“? Да ли је све ово само неки нови маневар или коначно признање да је политика Српске надјачала Сарајево, али и стремљења НАТО-а?
Политички аналитичар и стручњак за безбедност Предраг Ћеранић каже да Бакиру Изетбеговићу не треба веровати. Он сматра да се иза ове благоглагољивости сасвим сигурно крије нова замка.
„Да Изетбеговић заиста мисли то што каже БиХ би одавно имала конституисане органе и не би ушла у кризну ситуацију где ће АНП постати главни генератор проблема. Ја њему не бих веровао, јер мислим да се ради о куповини времена док бошњачка дијаспора у Конгресу САД не излобира неку нову резолуцију против Републике Српске. Дакле, циљ је да се спроведу одређене активности бошњачких лобиста како би РС била осуђена од стране Конгреса САД, чиме би Српска дошла у још тежу ситуацију него што је сада“, уверен је наш саговорник.
Завади па владај
Не треба заборавити да нова Изетбеговићева изјава долази само десетак дана пошто се у Сенату САД расправљало о проблемима БиХ, где су РС и Милорад Додик означени као главни проблем. Сарајеву је скренута пажња да би требало да поправи односе са Хрватском и Хрватима у БиХ, јер Загреб од 1. јануара преузима председавање Европском унијом. Да Изетбеговић „игра игру“ показатељ је и то што је затражио састанак са Драганом Човићем, лидером ХДЗ-а у БиХ, како би од њега добио конкретан одговор да ли је та странка за или против НАТО-а.
Ћеранић верује да ће Изетбеговић употребити сва средства, па и покушати да поквари добар однос који Човић и Додик имају, рачунајући да ће на своју страну придобити босански ХДЗ.
„Изетбеговић не може да наруши партнерске односе између СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, јер су Додик и Човић успоставили чврсте односе који се заснивају на обостраном политичком интересу. И Хрвати и Срби у БиХ су ускраћени за низ основних политичких права и сам Изетбеговић ту сам ништа не може да уради. Међутим, иза њега стоји неко ко је много моћнији и све ово што он ради само је део послова које осмишљава НАТО. Дакле, НАТО је тај који зауставља конституисање Савета министра и који види препреку у Додику и РС. Одатле долазе притисци и на Човића“, објашњава Ћеранић.
НАТО марионета
Он додаје да НАТО одавно није само војна, већ је и политичка организација. Политичко крило Војне алијансе је центар одакле се вуку конци, а Изетбеговић је ту само марионета, неко ко одрађује свој део посла.
Ћеранић сматра да се НАТО поново налази у позицији да мора да оправдава своје постојање као што је то било уочи бомбардовања СРЈ 1999. године. Према његовом мишљењу, НАТО се грчевито бори да убеди све светске центре моћи да је неопходан. Да би то доказао поново се враћа и на Балкан, како би имао компактну територију под својом контролом, а тиме и отворен пут према Русији.
