Слушајте Sputnik
    Лондон

    Велика Британија одржала лекцију Балкану како се не наседа на блеф ЕУ /видео/

    © AFP 2019 / TOLGA AKMEN
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    42154
    Пратите нас

    Велика Британија одлучним ставом притерала је Европску унију на преговоре и уступке док мале несрећне земље безуспешно чекају „награду“ из Брисела.

    Одбијање Европске уније да отвори преговоре о чланству са Северном Македонијом и Албанијом за професора др Леона Којена није изненађење, али наглашава да га можемо довести у везу и са „брегзитом“. 

    Сведоци смо чињенице да је Македонцима на неком нивоу обећавано да ће имати светлу будућност ако пристану да им Грчка одреди како ће звати и ако пристану да уђу у НАТО. 

    Којен за Спутњик каже да свако ко пажљивије прати оно што ради ЕУ, када је реч о новим чланицама, није много у то веровао. Од велике финансијске кризе која је погодила Западну Европу 2008. године постоји став да док ЕУ не изврши унутрашње реформе нема ни говора о пријему нових чланица. 

    „Ипак, када би на Западном Балкану постојала нека мала држава која би имала огромне резерве злата, дијаманата или природног гаса као Катар и имала мало становника као што је Естонија наравно да би одмах била примљена у ЕУ. Ми нисмо у том положају и зато остаје да се уздамо у себе и да не очекујемо да ће срећа доћи од ЕУ или неке велике западно оријентисане појединачне земље“, рекао је Којен.

    Бахатост Европске уније

    Он каже да ЕУ све више тоне у кризу због чињенице да до данас није направила никакав озбиљнији реформски корак, већ је после година размишљања успела само да донесе документ у којем наводи да је њој потребна реформа. 

    Због политичке кризе, додаје Којен, једна мала земља као што је Северна Македонија и поред одбијања ипак има неку шансу да постане део европске породице, али то може да оствари само ако води одлучну политику. Наш саговорник у том смислу прави паралелу између Северне Македоније и „брегзита“.

    „Оног тренутка кад је у име Велике Британије почела да се води колико-толико одлучна политика и када је Борис Џонсон рекао да је његов циљ да земљу изведе из ЕУ 31. октобра, тог тренутка је Брисел почео озбиљно да преговара. Израчунали су да би изласком из ЕУ без икаквог договора Европа изгубила 39 милијарди евра. И ту се види како Брисел поступа према малим, несрећним земљама које по сваку цену покушавају да уђу у Унију, као што је Северна Македонија, у односу на већу земљу која се не да заплашити бриселским блефовима да ЕУ има најсавршенији систем и законе на свету“, објашњава Којен.

    Зоран Заев у Подгорици
    Влада Црне Горе
    Зоран Заев у Подгорици

    Нашег саговорника чуди чињеница да је ЕУ почела да копира САД, које су после Другог светског рата сматрале да су најсавршеније и да оно што неком предложе то мора да се прихвати или ће бити зло.

    „Иза Сједињених Држава стајала је огромна економска, војна, па и културна премоћ, али ЕУ никад није имала ништа од свега тога, а када дођу у једну малу земљу они очекују да прихватите све њихово клањајући им се и то све оставља врло мучан утисак“, рекао је Којен.

    Потпис сила не вреди много 

    У време када се и разговарало о Бриселском споразуму професор Којен није био његов присталица, јер је сматрао да није био повољан за Србију, али данас наглашава да је његов утисак да је ЕУ тим споразумом постигла тачно оно што је хтела.

    „Од Србије је желела да изнуди важну концесију — до Бриселског споразума северни део Косова је фактички у многим стварима био део Србије, док се после тог споразума то променило. Сигурно да и даље постоје јаке везе северног дела Косова са Србијом и ми би смо сви волели да оне буду и јаче, али то није ни налик ономе што је било. Наша власт је пристала на тај споразум у нади да ће се формирањем такозване ЗСО ситуација уравнотежити, али за њено формирање није добијена никаква гаранција осим потписа ЕУ. Мој утисак је увек био да потпис великих сила, ако ви немате нешто што је њима јако потребно, не вреди много“, нагласио је Којен.

    „Са великом скепсом гледам на било какав регуларни правни механизам на КиМ“, каже наш саговорник и додаје да му се чини да је то све фасада за безвлашће снага које су до јуче контролисале различите вође терористичке организације ОВК. 

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Ричард Гренел и Хашим Тачи на састанку у Приштини

    „Најприродније би било да је остваривање Бриселског споразума ишло фазно и то тако да обе стране чине нешто од онога на што су се обавезале. Тога наравно није било. Људи врло неразумно потцењују изјаве најодговорнијих људи из Тиране и Приштине о уједињењу. Ти планови се уопште не ограничавају само на територију Албаније и српске покрајине Косово и Метохија, већ се шире даље на српску, црногорску и македонску територију. Дакле, то је једна експанзионистичка и неодговорна политика, а ниједан западни функционер није рекао ништа. То би требало да буде опомена свакоме ко нешто разговара са Албанцима уз искључиво покровитељство за Запада“, рекао је Којен. 

    Таксе — изговор за прекид дијалога 

    Једна од најтежих грешака у српској спољној политици и после 5. октобра направљена је када је Србија пристала за време председничког мандата Бориса Тадића да се преговори о КиМ преместе из надлежности УН у Европску унију, оцењује наш саговорник. 

    „Садашњи преговори су стали зато што су Албанци увели некакве потпуно неразумљиве порезе на српску робу, али ја не верујем да би ти преговори до било чега довели и да тога није било, јер наравно да Србија неће да прихвати даље уступке које траже Албанци“, сматра Којен. 

    Тешко је, додаје он, да ће западне силе икад прихватити да се проблем Космета врати у УН, јер су на крају крајева оне добиле то што су хтеле. Ипак, оцењује Којен, Косово није успело да уђе ни у једну међународну организацију и колико он види неће ни ући.

    Тукидидов „Пелопонески рат“ је извршио утицај на нашег саговорника још у гимназијским данима и каже да није много ослабио читањем најразличитијих дела класичне и новије политичке филозофије.

    „Оно што нам, поред осталог, каже Тукидид у том делу јесте да постоји несводљива разлика између онога што бисмо ми данас звали унутрашњом и спољном политиком. Унутрашња политика треба да се заснива на либерално-демократским начелима, а спољна политика било ког друштва треба да се заснива на националним интересима, разложно схваћеним и бескомпромисно брањеним. То значи да не треба правити концесије ако не мораш“, закључује професор Којен.  

    Тагови:
    политика, Еу, Балкан, Велика Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога