Слушајте Sputnik
    Активисти организације Кров над главом протестују због избацивања људи на улицу из јединог дома који имају.

    Нови закон о извршитељима доноси погодности за дужнике, али ипак треба бити опрезан

    © Фото : Кров над главом
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3279
    Пратите нас

    Када 1. јануара ступе на снагу измене закона о извршитељима, на оне који дугују ће се, уз већ знана рестриктивна, односити и нека нова, повољнија решења.

    С обзиром на чињеницу да је измењено више од половине закона, готово да би се могло рећи да је реч о новом пропису. О Изменама и допунама закона о извршењу и обезбеђењу, који је популарно назван закон о извршитељима, Спутњик је разговарао са правником Удружења грађана „Ефектива“ Јованом Ристићем, који сматра да су се новине најмање тицале извршитеља, који су и даље остали недодирљиви.

    Када је у питању положај дужника помака на боље ипак има, како у односу на стари закон, тако и на првобитни текст нацрт закона. Један од њих је да је издејствовано решење да се, као и свуда у свету, извршења искључиво могу спроводити радним данима, уместо сваког дана.

    „Одустало се и од идеје да извршитељ може да наређује полицији, као и да он одлучује о повраћају у пређашње стање, што је било неуставно. Та надлежност је остала на суду и сада је прецизирано да искључиво суд одлучује о предлогу за повраћај у пређашње стање“, каже Ристић. 

    Шта то значи објаснио је на примеру. Када је против неког поднето решење о извршењу, које из неког разлога није било уручено, јер дужник није био код куће, после два неуспела уручења оно бива окачено на огласну таблу суда. Оно потом постаје правноснажно, а да дужник о томе практично ништа не зна. Тачније, сазнаје тек када почну да му одбијају новац са рачуна од плате или пензије. Дужник има рок од осам дана да суду уложи приговор и предлог за повраћај у пређашње стање, али о томе више неће одлучивати извршитељ, који га је и ставио пред свршен чин, већ суд.

    И стари дужници ће страховати од извршитеља

    На још једну новину посебну пажњу треба да обрате они који су дужници из времена када извршитељи нису постојали, односно из периода од 2000. до 2012. године. Огроман број свих старих предмета из тог периода ће са судова бити пренет на истражитеље. Реч је о предметима о којима су донета извршна решења, али она нису реализована.

    Ристић каже да је ту, углавном, реч о комуналним предметима и за све ове године колико су они у судовима чекали на извршење накупиле су се астрономске камате. Он очекује да ће ту бити веома великих проблема због случаја кршења права грађана на суђење у разумном року, али исто тако и права поверилаца на суђење у разумном року и о томе ће, како сматра, држава морати да размишља.

    Понекад се догоди да активисти организације „Кров над главом“ спрече исељење, али су све чешће ненајављене акције извршитеља.
    © Фото : Кров над главом
    Понекад се догоди да активисти организације „Кров над главом“ спрече исељење, али су све чешће ненајављене акције извршитеља.

    Ако ништа друго начињен је, додаје он, мали уступак тако што је закон предвидео одустајање од предмета чија вредност не прелази 2.000 динара.

    Оно што је ново и добро у односу на стара законска решења јесте и то што се на неки начин, колико-толико, штити кров над главом.

    Право на дом

    „Први пут је у једном закону уведено решење које признаје право на дом. Добили смо одредбу којом се потрошачу који дугује за комуналне и сродне услуге, па је због тога утужен, на име намирења не може одузети кућа, односно једина некретнина у којој живи, ако његов дуг не прелази износ од 5.000 евра“, прецизира адвокат „Ефективе“ који је од самог почетка активно био укључен у рад на изменама и допунама закона.

    Добра законска новина је и квота о максималном задирању у плате и пензије дужника, која је знатно повољнија од претходне када се од плата и пензија које су биле изнад минималних због намирења дуга одузимало до две трећине средстава месечно. У случају минималних плата и пензија то је било чак до половине. По новим одредбама закона примања су подељена у три категорије — натпросечна, просечна и минимална.

    „За ону плату, односно пензију која је натпросечна не може се одузимати више од половине. Када су у питању плате, од просечне се може одузети највише једна трећина, а од минималне до једне четвртине. Код пензија квота за просечну је до једне петине, а у случају минималне једна десетина“, прецизирао је саговорник Спутњика.

    Међу добрим новинама је и то што је проширен круг разлога за изјављивање жалби и приговора, јер до сада грађани нису могли то да учине како би обуставили извршење, али и то што је проширен круг ствари које се не могу пленити. Тако земљорадницима не сме бити одузето до 10 ари земљишта. Ристић, међутим, додаје да је лоше то што у закону нису остала решења предвиђена првобитним нацртом која би дужницима омогућила да раде, зараде и намире дуг.

    Недодирљиви извршитељи

    „Не може циљ извршног поступка да буде уништење дужника. Нацртом је било предвиђено да се предузетницима и пољопривредницима не могу пленити нека основна средства за рад. Међутим, законодавац је из њему знаних разлога одустао од тог решења и у закону немамо то прогресивно решење“, критичан је Ристић.

    Посебно лошим он сматра то што закон нигде не уводи појачану одговорност извршитеља, односно њихову личну и материјалну одговорност за неправилности које странкама направи у извршном поступку.

    Лидија Терек током једног од покушаја њеног исељења из бараке Месне заједнице, која, како каже, две године касније, није приведена намени.
    © Фото : Кров над главом
    Лидија Терек током једног од покушаја њеног исељења из бараке Месне заједнице, која, како каже, две године касније, није приведена намени.

    „Ми смо тражили да се међу дисциплинске преступе уврсти оно најгоре што извршитељ може да уради у извршном поступку, када се прекрши начело формалног легалитета. То начело значи да се пресуда извршава тачно онаква каква јесте. То значи да ви не можете накнадним решењем или било којим актом да излазите изван онога што је предвиђено пресудом“, објашњава он.

    У случају када до тога ипак дође закон, међутим, не предвиђа никакву дисциплинску одговорност извршитеља.

    Ристић указује и на нерешен проблем достављања, односно уручења решења дужнику када у два наврата не буде пронађен на кућној адреси. То што ће се потом писмо о решењу наћи на електронској огласној табли суда, уместо на оној физичкој као до сада, неће бити од значаја. Зашто неко мисли да ће неко у неком селу где нема интернета моћи да види шта се налази на електронској огласној табли суда, као да је Србија толико интернетски писмена и повезана земља, пита се Ристић.

    Дужника не треба уништити

    Лоше је и то што су неким одредбама практично релативизована она побољшања која се тичу социјалних права грађана. Тако је у закону остала проблематична одредба о такозваном преклузивном року на право грађана да оспори одлуку извршитеља да му блокира рачун са примањима. Наплатом дуговања директно преко рачуна, заобилажењем блокаде средстава код послодавца, односно у ПИО фонду, извршитељи, како каже, по правилу прелазе преко лимита који су установљени законом за плате и пензије.

    Грађанима је уместо само три дана сада остављен рок од осам дана да такву блокаду оспоре, али је и то је врло кратак рок да би то постигли. А када то дужник не успе губи социјалне погодности о лимитираној наплати дуга у односу на плату или пензију, објашњава Ристић.

    С обзиром на број новина, на додељивање старих предмета извршитељима, али и на њихову недодирљивост на коју Ристић посебно указује, грађани који су дужници, или су то некада били, мораће од идуће године да отворе четворо очи.

    Тагови:
    пленидба имовине, дужници, закон о извршитељима, извршитељи
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога