Слушајте Sputnik
    Нове некретнине - пројекат

    Шта кад камате на стамбене кредите у Србији скоче увис

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1578
    Пратите нас

    Раст камата неће изазвати дужничку кризу за грађане задужене стамбеним кредитима, сматрају стручњаци.

    У центру Београда је у току изградња зграде у којој ће цена квадратног метра стана достићи астрономских 12.000 евра, што је чак 4.000 евра скупље од тренутно најскупљег квадрата у престоници!

    У последње готово три године и цене и промет некретнина константно расту. Мале камате на стамбене кредите, које су чак ниже од три одсто, и даље су тренд, што је повећало тражњу, која опет диже цене некретнина.

    Откад је услед слабе привредне активности у Европи пао и Еурибор, односно дневна каматна стопа по којој банке једна другој посуђују новац на европском међубанкарском тржишту, и камате на кредите обрачунате у евру су на веома ниском нивоу.

    Може ли се догодити да због изазовно ниске каматне стопе добијемо нови круг презадужених који неће бити у стању да враћају кредит када каматна стопа крене навише. А само што смо колико-толико санирали проблем са стамбеним кредитима у швајцарским францима.

    Ниска привредна активност ЕУ довела до ниског Еурибора и ниских каматних стопа
    © Фото : Pixabay
    Ниска привредна активност ЕУ довела до ниског Еурибора и ниских каматних стопа

    Председник саветодавног одбора Групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србије (ПКС) Милић Ђоковић није песимиста.

    Он не сматра да би повећање каматних стопа могло да доведе до дужничке кризе оних који су се на старту јефтино задужили.

    Тај ефекат неког глобалног пуцања тржишта некретнина сигурно се не очекује у више наредних година, тврди Ђоковић за Спутњик и објашњава зашто.

    „То може да представља неку опасност у реалним тржишним условима, али смо сви ми свесни да само од плате не отплаћујемо кредит. Ако гледамо просечну цену квадрата и однос плате и квадрата, то је нереално и неупоредиво. Наш просек је на нивоу три до четири плате за један квадрат, а светски тренд је отприлике однос 1:1,2. То је када дођемо до тога да нам плата буде 2.000 евра, као и квадрат, а то неће бити тако скоро“, напомиње саговорник Спутњика.

    Без великог ризика

    Ни професор на Београдској банкарској академији, стручњак за међународне финансије 3оран Грубишић, не види да ће подизање сада ниских каматних стопа на дугорочне кредите представљати неки озбиљан ризик који би њихове кориснике довео у дужничку кризу.

    „Што се тиче ризика кредита са ниском варијабилном каматном стопом за које се определио највећи број корисника, неки ризик постоји, али ипак не може да се деси тај сценарио. Када дођу та времена да Еурибор скочи, онда ће маргина ризика бити нижа, па ћете лако моћи да рефинансирате постојећи кредит код своје или друге банке и нећете у потпуности преузети тај ризик скока Еурибора, већ ћете га поделити. Значи, рата може да буде мало већа, али не толико значајно“, истиче он за Спутњик.

    Грубишић каже да тај ризик не би изједначио са оним код кредита у швајцарцима. Он то образлаже чињеницом да кредитни одбор банке води рачуна колико је кредитно оптерећење корисника кредита. Горња граница укупног оптерећења је, како напомиње, 60 одсто примања.

    На подсећање да је управо због неотплативих банкарских кредита пукао балон тржишта некретнина што је завршило светском економском кризом, Грубишић каже да тада није било оваквих банкарских ограничења.

    Хоће ли камате на стамбене евро кредите скочити увис
    © Flickr /
    Хоће ли камате на стамбене евро кредите скочити увис

    Константан раст цене квадрата

    Ђоковић каже да годишње имамо константан раст цена некретнина између пет и 15 одсто.

    Према овогодишњем шестомесечном пресеку цена некретнина већа је између 7,5 и 8,0 одсто у односу на прошлу годину, напомиње он, подвлачећи да је реч о просеку, јер цене негде чак и падају. Зато је, међутим, велики раст забележен у Београду, Новом Саду и познатим туристичким центрима.

    Најскупљи станови у Београду се продају и за 8.000 евра по квадрату и сви имају купца. Ђоковић напомиње да велики број странаца купује поготово луксузне и за нас скупе некретнине јер је Београд циљни град за добар део овог дела континента пошто се авионом на два сата од Београда стиже свуда у Европи.

    На раст промета некретнина је, како каже, утицао никад нижи Еурибор.

    „Пуно утичу јефтини кредити односно задужење, јер је Еурибор у минусу па је задуживање код банака доста повољно и банке се такмиче са тим повољним кредитима и условима“, истиче стручњак ПКС.

    Тагови:
    кредити, задуженост, еурибор, повољна камата
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога