Слушајте Sputnik
    Ракете способне да носе нуклеарно бојево пуњење приказане на војној  паради поводом 60. годишњице оснивања Народне Републике Кине у Пекингу

    Трампова намера да укључи Кину у Споразум о наоружању — пропагандни маневар

    © REUTERS/ © Nir Elias
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 031
    Пратите нас

    Споразум Нови СТАРТ, последњи значајни споразум САД и Русије у домену контроле наоружања, доведен је у питање, јер, по свему судећи, Вашингтон не жели да га продужи. Због тога Доналд Трамп позива на нови нуклеарни споразум са Русијом и Кином, на који Пекинг неће пристати.

    Амерички председник је поновио да се САД залажу за закључивање новог и „великог споразума“ о контроли над наоружањем са Русијом, Кином и могуће са још неким државама, али није одговорио на питање да ли Вашингтон жели да продужи СТАРТ — једини споразум о контроли наоружања који „обуздава“ земље од скупе и ризичне трке у наоружању.

    Тај уговор истиче у фебруару 2021. године и Москва се залаже за његово продужење на још пет година.

    Последњи СТАРТ уговор потписан је 2010. године и предвиђао је да свака страна не сме да има више од 700 интерконтиненталних балистичких пројектила, балистичких ракета на подморницама и тешким бомбардерима, као и 1.550 нуклеарних бојевих глава на њима и не више од 800 лансера за те пројектиле.

    Руски званичници подсећају да су Русија и САД у оквиру стратешког дијалога имале само два контакта — један у јесен 2017. године у Хелсинкију и други релативно скоро у Прагу. Још један састанак планиран је током овог месеца, али су га Американци поново одложили.

    „Мислим да Трамп покушава да сервира јавности причу како су Американци учинили све што је у њиховој моћи да продуже СТАРТ-3, али да, тобоже због Кине, која то наводно саботира, овај договор не може бити продужен. Такође, са том причом покушавају да повежу и Русију, с обзиром да се Москва у америчкој политичкој реторици увек представља као најближи савезник Кине. Обично Русију повезују са свим и свачим, и са оним што је са њом повезано и што није. На крају, мислим да Трамп покушава да укључи Кину у тај споразум, али став Пекинга је да неће улазити ни у какве договоре те врсте“, каже за Спутњик руски политиколог Константин Блохин.

    Већина руских експерата са скептицизмом гледа на Трампов предлог о закључењу новог споразума. Прво, Пекинг није спреман да сам себи веже руке којекаквим договорима. Друго, чак и ако Кина пристане на такав корак, она може захтевати да се споразуму прикључе и друге земље попут Индије и Пакистана. Другим речима, то би могло да изазове „домино ефекат“.

    Балистичке ракете кинеске војске
    © AP Photo / Andy Wong
    Балистичке ракете кинеске војске

    Вашингтон схвата да Пекинг неће пристати на договор, па Трамп игра вешту пропагандну игру, како би кривицу за пропаст договора пребацио на Кину.

    „Јасно је да би могао да се догоди домино ефекат — Пекинг може да каже да би требало укључити и Индију, коју Кина сматра својим ривалом. Индија ће тражити да се укључи Пакистан... Највероватније, ово је чисто пропагандни корак: јасно је да је данас Трампова администрација ’кинофобична‘, а такође је јасно и да тај споразум не одговара Кини“, истиче Блохин.

    Експерти сматрају да је „гурање“ Кине да закључи трилатерални споразум узалудно, с обзиром да нуклеарни арсенал те земље чини само мали део светских залиха нуклеарног оружја — отприлике, свега два одсто. Уосталом, Кини тај споразум није потребан, што је Пекинг у више наврата и сам истицао.

    Кинези стално подсећају да САД и Русија поседују више од 90 одсто укупног нуклеарног потенцијала и, самим тим, преосталих 10 одсто пада на преостале чланове нуклеарног клуба, укључујући и саму Кину. Јасно је да овде постоји дисбаланс, удео Кине је неупоредиво мањи, па се поставља питање — зашто би Пекинг требао да се укључи у те договоре заједно са Русијом и САД“, каже Блохин.

    САД и Совјетски Савез, касније САД и Руска Федерација, могле су да се договарају о паритету у стратешким наоружању, с обзиром на арсенале нуклеарног оружја којима располажу. Кина нема ту количину атомског наоружања, да би нешто ограничавала.

    Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање проблема мира (СИПРИ) укупне залихе нуклеарних бојевих глава у свету су износиле 13.865 на почетку године, што представља смањење за 600 у односу на почетак 2018. године.

    Та процена обухвата нуклеарне бојеве главе које су активне, у складиштима или спремне за расходовање.

    За девет држава се зна или верује да поседују нуклеарно оружје, а то су: САД, Русија, Британија, Француска, Кина, Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја.

    СИПРИ наводи да се око 2.000 нуклеарних бојевих глава држи у стању високе приправности.

    Противбродска балистичка ракета ДФ-21Д на паради у Пекингу у част 70. годишњице Победе у Другом светском рату
    © REUTERS / Damir Sagolj
    Противбродска балистичка ракета ДФ-21Д на паради у Пекингу у част 70. годишњице Победе у Другом светском рату

    Институт процењује да САД, према подацима прикупљеним до јануара ове године, поседују 6.185 нуклеарних бојевих глава, а Русија 6.500. Обе државе смањиле су залихе у складу са СТАРТ-3, билатералним споразумом из 2010. године о ограничавању нуклеарног оружја.

    Процењује се да Кина има 290 нуклеарних бојевих глава, што је чак мање него што има Француска (300).

    Упркос напорима Москве да очува и продужи Споразум СТАРТ-3, мало је вероватно да ће се државе договорити да продуже договор и да заједно раде на смањењу нуклеарног потенцијала.

    Јасно је да је Нови СТАРТ постао талац политичких процеса који се одвијају у САД.

    „Данас је Трампова администрација усвојила стратегију изласка из споразума, односно данас се САД повлаче из свих могућих договора који везују руке Американцима. Недавно су напустили Транспацифичко партнерство, Париски климатски споразум, Нуклеарни споразум о Ирану, Савет за људска права УН-а, Уговор о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, а шта ће бити са Споразумом о отвореном небу је велико питање. И највероватније, таква будућност чека и СТАРТ-3, уговор који истиче у фебруару 2021. године, а то ће, као што сам више пута рекао, све свалити на Кину“, закључио је Блохин.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога