Слушајте Sputnik
    Палата Албаније у бојама француске заставе

    Србији из срца Европе не стиже понуда, него још једна уцена /видео/

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    33137
    Пратите нас

    Нови известилац Парламентарне скупштине Савета Европе за Косово, Макронова „непристојна понуда“ за земље кандидате, сукоб Тиране и Приштине око „мини Шенгена“ — теме су о којима смо разговарали са Ђорђем Милошевићем, публицистом и дописником из СССР-а, Чехословачке, Немачке и Русије.

    На место још једног европског званичника задуженог за КиМ дошао је Немац Петер Бејер. И то не би била никаква новост, да му један од противкандидата није био Рус Алексеј Кондратјев. Ипак, после изјаве одлазећег министра привремених приштинских институција Беџета Пацолија да би именовање руског држављанина за известиоца Савета Европе за Косово могло бити опасно за ту „земљу“, другачији резултат могли су да очекују само наивни.

    За Ђорђа Милошевића долазак Немца на ту функцију је логичан. Он објашњава да свака посета Руса и сваки утицај и потез Москве на Балкану, а посебно у Србији, изазива подозрење на Западу.

    „Претходно су Совјетски Савез називали империјом зла. Русија опет за Запад представља малигно присуство. Оптужују је да представља опасност од које морају да се бране, што не одговара чињеницама. Русија нема агресивне ставове према другима, јер има своју територију од преко 17 милиона квадратних километара, а на тој територији живи 143 милиона становника“, рекао је наш саговорник.

    Он наглашава да се лажним информацијама оправдава постојање НАТО-а и наоружавање западних земаља, а да ће Бајер на КиМ спроводити познату политику Алијансе и своје земље.

    Макронова „непристојна понуда“?

    После изричитог одбацивања нових чланица, француски председник Емануел Макрон наводно је нашао компромисно решење. Македонски председник Стева Пендаровски је открио да је Макрон у незваничном документу понудио земљама Западног Балкана неку врсту партнерства са ЕУ, уместо пуноправног чланства, а као могућност се нуде и неки бенефити и средства пре него што постану чланови Уније, уколико испуне услове и успешно спроведу реформе.

    Наш саговорник каже да му се чини да ту ипак нема конкретних и охрабрујућих предлога.

    „Све је то на дугом штапу. Србија ће постати чланица ЕУ, ако усагласи своју спољну политику са Бриселом, али је много тога ’ако‘. Узмимо као могућност да уведемо санкције Русији и да усагласимо спољну политику са ЕУ — не можемо да будемо сигурни да нам неће замерити на слободи штампе, владавини права или еколошкој свести“, рекао је Милошевић.

    Он је подвукао да је тај најновији предлог још једна у низу уцена и намера да се Србија доведе у ситуацију да мора да чека на улазак у Унију.

    Немачка као светски полицајац

    С обзиром на чињеницу да је Ангела Меркел на заласку каријере, њена наследница на челу Хришћанско-демократске странке немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер рекла је да планира да од Бундесвера направи глобалну интервенционистичку армију и да ојача углед војске.

    Милошевић каже да би тим поводом цитирао немачки радио „Дојче веле“, који је објавио коментар у коме се наводи да је ова изјава Крамп-Каренбауерове у ствари позив да Немачка буде светски полицајац.

    „То наилази на отпор у самој Немачкој, а и другде у свету, али много мање него пре неколико година када је та идеја први пут пласирана“, нагласио је Милошевић.

    Нестанак светског шерифа?

    Након заседања генералне конференције Унеска у Паризу, председник Србије је рекао да је његов утисак да значај мултилатерализма расте, да се мале земље осећају све слободније и независније, и да доносе одлуке у складу са својим интересима, јер више не постоји један шериф у свету.

    Милошевић сматра да је председник сувише оптимистички то рекао, и да не треба пренебрегнути Черчила, који је говорио да велике силе имају ту привилегију да могу да раде оно што је противзаконито и против међународног права.

    „Мислим да се то у одређеној мери и сада спроводи. Глас малих земаља се више чује, али су под значајним притиском великих сила, поготову САД и НАТО-а“, рекао је наш саговорник.

    Страх Приштине од „мини Шенгена“

    Идеја о „мини Шенгену” на простору Западног Балкана, коју заступају Александар Вучић, Еди Рама и Зоран Заев, изазвала је бројне оштре реакције политичких кругова у региону, посебно међу албанским политичарима на Косову, што је последњих дана ескалирало и правим „малим ратом“ између званичне Тиране и представника привремених институција Приштине.

    Наш саговорник каже да је то добра вест за цео регион, а процењује се да би уштеда трошкова била око три и по милиона евра.

    „Ипак, велики отпори су у Приштини, и њихови лидери наводе да је Албанија прво то требало са такозваним Косовом да се договори, па тек онда са Србијом. Они страхују да ће на тај начин бити у незавидном положају, а да се Србија доводи у повољнији положај него што је то самопроглашено Косово. Са друге стране, у Тирани наводе да такав став такозваног Косова штети спољној политици Албаније, што показује да је дошло до одређених варница на тој релацији“, каже наш саговорник.

    Он сматра да „мини Шенген“ не може да буде спроведен, јер ми у Албанију морамо да путујемо преко преко наше територије Косова и Метохије, која је сада ван наше ингеренције.

    Тагови:
    Балкан, понуда, Емануел Макрон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога