Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    610115
    Пратите нас

    Сваки други средњошколац у Београду имао је додира са коцком. Судећи по најавама, криминалу повезаном са легалним коцкањем је одзвонило, а требало би и да се смањи број људи, нарочито младих, који се одају том пороку.

    Због измена Закона о играма на срећу које је усвојила Влада Србије и које су у скупштинској процедури, љубитељи коцкања ускоро ће морати да потписују изјаву да се коцкају искључиво у своје име и за свој рачун, а сваки њихов улазак у коцкарнице биће евидентиран.

    Иако су измене Закона, усклађене са прописима Европске уније, усвојене ради унапређења борбе против прања новца и финансирања тероризма у индустрији игара на срећу, као једна од њихових предности наводи се и спречавање малолетничког коцкања.

    Колико смо болесни

    Јелена Манојловић, психотерапеут и суоснивач СОС центра за одвикавање и лечење од коцкања, каже за Спутњик да не постоји званична статистика о броју патолошких коцкара у Србији и региону, али се зна да је Србија друга по броју кладионица међу земаљама бивше СФРЈ, после Босне и Херцеговине.

    СОС центар ради велико истраживање које ће обухватити Београд, Нови Сад, Врбас, Суботицу, Крагујевац, Краљево и Ниш којим ће се утврдити број малолетних коцкара, односно деце која су почела да се коцкају у малолетничком добу, најављује Манојловићева.

    „Званична статистика постоји за 2017. годину и показује да су 0,7 одсто становништва патолошки коцкари, а да су 1,6 одсто становништва проблематични коцкари, коцкари који су између патологије и рекреативне форме. По тој евиденцији, само у Београду има око 60.000 коцкара“, каже Манојловићева.

    Патолошко коцкање је поремећај контроле нагона где особа нема контролу над својим понашањем, нема кочнице и бави се коцкањем иако је свесна да тиме упропаштава и себе и околину, објашњава Манојловићева. Реч је о хемијском дисбалансу у мозгу, односно зависности од адреналина, додаје саговорница Спутњика.

    Половина дечака — коцкари

    Досадашња истраживања, како СОС центра, тако и општине Чукарица у Београду, која су рађена у средњим школама, показују да је половина дечака узраста од 16 до 18 година имало додира са коцком, наводи саговорница Спутњика.

    Измене Закона о играма на срећу направљене су првенствено за борбу против тероризма и прања новца, али су добре за превенцију малолетничког коцкања, каже Манојловићева и истиче да евиденција коцкара може да утиче стимулативно у смислу забране деци да се коцкају.

    Чипови у коцкарници
    © Flickr / Clint Bradford
    Патолошко коцкање је поремећај контроле нагона где особа нема контролу над својим понашањем, нема кочнице и бави се коцкањем иако је свесна да тиме упропаштава и себе и околину.

    Кад је реч о спречавању прања новца кроз коцкање, не постоје званични подаци о броју коцкара уплетених у тај вид криминала, али кад је реч о клијентели СОС центра, њих 75 одсто је под зеленашким каматама, што значи да су они у некој врсти криминала, каже наша саговорница.

    Кладионице изузете, али…

    Иначе, нова правила односиће се на све коцкарнице које организују игре на столовима (карте, рулет...) или на аутоматима, али не и на спортске кладионице, тако да ће грађани моћи да се кладе „без евидентирања“.

    Међутим, Манојловићева сматра да је изменама Закона о играма на срећу требало обухватити и кладионице.

    „Нема разлике између кладионице и рулета и апарата, а око 90 одсто наших клијената је зависно управо од кладионица. Сад је онлајн коцкање јако заступљено, посебно онлајн клађење, тако да не бих правила никакву разлику. Измене Закона о играма на срећу требало је да обухвате и кладионице“, закључује Јелена Манојловић.
    Тагови:
    коцкање, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога