Слушајте Sputnik
    Протести ''жутих прслука'' у Француској не престају ни после годину дана

    Јесу ли „жути прслуци“ „згажени“ или улица спрема велику освету?

    © AFP 2019 / LUCAS BARIOULET
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 328
    Пратите нас

    Припадници „жутих прслука“ из свих крајева Француске окупили су се у Паризу како би обележили прву годишњицу почетка протеста и настанка овог покрета.

    На демонстрацијама се није окупио онолики број људи као што је био случај пре годину дана, када су демонстрације почеле, неколико дана након што је у Паризу на спектакуларан начин обележено 100 година од завршетка Првог светског рата.

    До пред нову 2019. годину, када су протести започети због поскупљења горива, на улицама француских градова окупљао се велики број људи, демонстрације су веома често биле насилне, а власт, предвођена председником републике Емануелом Макроном, морала је да се обавеже на одређене уступке.

    Све мање људи

    Од тада, демонстранти на улицама окупљају много мањи број људи. Ипак, према истраживању агенције „Одокса“, спроведеном у октобру, три четвртине Француза сматра да покрет „жутих прслука“ још није окончан.

    © AFP 2019 / GEORGES GOBET
    Протест жутих прслука 21. септембра 2019. у Бордоу. Демонстранти носе слике председника Емануела макрона окренуте наопако.

    „Француска Влада направила је одређене уступке који се тичу минималних плата и пензија, као и ситнијих социјалних давања“, објашњава Слободан Зечевић, стручњак за Француску из Института за европске студије.

    Међутим, једна група грађана сматра да ти уступци нису били довољни и да се социјална ситуација у Француској није суштински променила.

    „Сами ’жути прслуци‘ сматрају да су део једног светског покрета у борби против светског финансијског капитализма, који од радне снаге прави робовску радну снагу — то је њихово гледиште — и да су потребне крупније и суштинскије промене. Али, наравно, ’жути прслуци‘ су само један део становништва, и у овом тренутку нису већински“, каже Зечевић.

    Пораз на изборима

    „Жути прслуци“ су, подсећа наш саговорник, изашли на европске изборе у различитим формацијама и нису остварили значајнији успех — било је више изборних листа повезаних са „жутим прслуцима“ и ни једна од њих није добила значајнији проценат гласова.

    Своју политичку линију покушавали су да артикулишу и кроз сарадњу са италијанским покретом „Пет звезда“, такође безуспешно, и остали су покрет незадовољних слојева становништва, који своје незадовољство исказују на улици.

    „Лидери ’жутих прслука‘ повезали су се са покретом Пепе Грила (лидером покрета „Пет звезда“) и он је долазио у Француску. Међутим, тај покрет је остао изворно италијански. У Италији су људи то препознали као врсту протестног гласања. У Француској, лидери листа ’жутих прслука‘ нису били довољно уверљиви за бирачко тело. Сматрало се да су потпуно некомпетентни, да немају озбиљан политички програм. Веома су лоше прошли, нико није успео да пређе цензус на изборима за Европски парламент“, наводи Зечевић.

    „Број људи на улицама француских градова смањио се и незадовољство је почело да јењава, прво због уступака које је Макрон учинио, а један број људи је одустао од демонстрација због њиховог насилног карактера“, сматра Зечевић.

    „На крају крајева, и социјална и економска ситуација у Француској се мењају. Долази до одређеног напретка, тако да је могуће да све то утиче на смањивање броја људи који протестују. Али опет, ако би дошло до погоршања економске и социјалне ситуације, мислим да би људи поново масовније изашли на улице“, закључује саговорник Спутњика.

    Одговор Макрона

    Започет као одговор на предложено повећање пореза на гориво, покрет „жутих прслука“ добио је име по јакнама које су возачи обавезни да носе у случајевима саобраћајних незгода. Велики део гнева био је усмерен на Макрона — оптуживали су га да се понаша као монарх, да је арогантан и незаинтересован за проблеме обичних људи. Демонстранти су га позивали на оставку.

    © AFP 2019 / CHRISTOPHE PETIT TESSON
    Емануел Макрон током "велике дебате" разговара са градоначелницима департмана Саон ет Лоар фебруара 2019.

    Уместо оставке, француски председник понудио је разговоре и кренуо на двомесечну турнеју по земљи, названу „Велика дебата“. Стоички је Макрон издржао вишечасовне састанке са грађанима по школским салама и градским и месним дворанама, на којима су пљуштале чак и личне увреде на његов рачун.

    Резултат ових сусрета и протеста, због којих су делови француских градова почели да личе на ратне зоне, био је да Макрон направи одређене уступке, а његов рејтинг, у једном тренутку најнижи који је неки француски председник на власти имао у историји, поправио се. У априлу је Макрон на конференцији за новинаре најавио низ помирљивих мера: смањење пореза за средњу класу, сузбијање шема за утају пореза и улагање у локалне заједнице. Одустало се и од пореза на гориво.

    Међутим, иако је био приморан на уступке, иако су „жути прслуци“ успорили његове „реформске“ планове, чини се да Макрон не одустаје од своје либералне агенде, што прави плодно тле за нове сукобе. Главне промене односе се на пензиони систем — померање границе за добијање пуне пензије са 62 на 64 године, као и груписање 42 различита пензиона фонда у један јединствени, што ће највише утицати на пензије запослених у јавном сектору.

    Овакви предлози већ су покренули протесте, па су прошлог четвртка протестовали запослени у здравству, и то због смањења буџета, које их, како су рекли, онемогућава у пружању квалитетне услуге, посебно у хитним службама. Како је дневник „Монд“ написао — „улица је поново спремна на освету“.

    Према „Монду“, покрет „жутих прслука“ представљао је више од предвидљивог отпора промени политике без преседана:

    „Открио је социјални застој који комбинује еколошку транзицију (јер је повећање пореза на гориво требало да подстакне већу употребу електромобила), недостатак јавних услуга на великом делу територије и пригушену огорченост међу неким Французима који се осећају искљученим из демократске игре“.

    Тагови:
    годишњица, велика дебата, дебата, Макрон, наставак, покрет, демонстрације, жути прслуци, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога